Magazin
Posao nije porodica
Većina zaposlenih ne želi da bude deo druge porodice. Umesto toga, žele da budu deo tima koji je povezan zajedničkim ciljem sa međuljudskim odnosima baziranim na poverenju i poštovanju.
"Svi smo u firmi kao porodica" je rečenica koju često možete naći u oglasima za posao ili čuti na intervjuu. Negovanje "porodične" kulture i osećaja pripadnosti u kompanijama možda u početku ne zvuči zlonamerno, ali kada se koristi samo u cilju ostvarivanja boljeg učinka, zaposleni će retko ostvariti tražene rezultate. Razumljivo je da je kultura koja se gaji u kompaniji jedan od najvažnijih faktora koji utiču na zadovoljstvo, jer na poslu provodimo trećinu dana. Ali, šta se dešava kada se rečenica poput navedene koristi kako bi se zamaskirali nedostaci koji postoje u organizaciji, a budućem zaposlenom "prodala" idealna slika?
Previše bliskosti šteti odnosima u kolektivu
Pojam porodice svako od nas doživljava na različite načine, i dok jedni žele da sa svojim kolegama budu u odnosu koji prelazi granice poslovnog, drugi ipak žele da te granice budu jasno iscrtane, a detalji iz njihovog ličnog života ostanu "sa one strane vrata". Poistovećivanje kolektiva sa porodicom plodno je tle za razvoj nezdravih odnosa, neadekvatnih za poslovnu sredinu, u kojima zaposleni mogu osećati pritisak da sa svojim kolegama budu previše bliski, i doživeti kao da se od njih očekuje da svoje lične informacije dele.
Sa druge strane, neretko se iz bliskih odnosa unutar kolektiva može javiti i neka vrsta štetne lojalnosti: zaposleni su voljni da po naučenom modelu (koji se odnosi na porodicu) bezrezervno daju sebe kada je posao u pitanju, pa čak i volontiraju kada je to potrebno, žrtvujući svoje granice, vreme i emotivne odnose zarad dobrobiti kompanije. Kao posledica takvog šablona razvijaju se nerealna očekivanja nadređenih prema zaposlenima, bilo da je u pitanju obim posla koji je potrebno preuzeti ili prekovremeni rad.
Nedostatak granica siguran put ka burnaut sindromu
Postavljanje granica u poslovnom okruženju od velike je važnosti, naglašava Glorija Čen Parker, edukator iz oblasti mentalnog zdravlja. Negovanje kulture "porodice", ma koliko to motivišuće zvučalo i stvaralo utisak pozitivne energije na poslu, u stvarnosti može biti toksično i dovesti do emocionalnog vezivanja zaposlenih za organizaciju, koji će i pored preopterećenja na poslu i smanjene produktivnosti usled sindroma sagorevanja, ipak ostajati u kompaniji samo kako ne bi napustili "porodicu".
Šta je onda zdrav kolektiv?
Jasan je zaključak da posao ne treba poistovećivati sa porodicom. Fokusiranjem na zajednički cilj i svrhu nekog kolektiva, kao i na vrednosti kompanije, umesto na promovisanje "porodične" kulture, stiču se zdravi preduslovi za rad i funkcionisanje unutar organizacije, a zaposlenima šalje nedvosmislena poruka da se u takvom okruženju poštuju. Precizno iscrtane granice između privatnog i poslovnog života imaju za cilj da sačuvaju integritet svakog pojedinca, dok jasno definisana očekivanja o radnim obavezama koja vode ka realizaciji nekog cilja, vetar su u leđa svim članovima kolektiva, da zajedno idu ka njegovom ostvarenju.
