Magazin
Kako su veliki kreativci i geniji koristili dosadu kao alat za kreativnost
Pored različitih tehnoloških uređaja, na kojima imamo beskrajnu količinu zabavnog sadržaja, danas nam može biti prilično teško da iskusimo "pravu" dosadu, bez ikakve stimulacije. Možemo da pomislimo: Zar to nije dobra stvar, zašto bi iko želeo da mu bude dosadno? Iako je ovo tačno, postoji jedan veliki poklon koji dosada može da nam pruži, a to je kreativnost, što pojedine navike velikih umova čovečanstva mogu da potvrde.
Sigurno je da niko ne želi da mu je dosadno, pogotovo jer živimo u dobu kada je veoma lako da pronađemo različite izvore zabave. Na stotine filmova i serija su nam na dohvat ruke (bilo da je kablovska ili striming servis), na društvenim mrežama možemo satima da listamo i tražimo zanimljivosti bez stajanja, a ako živimo u gradu, možemo samo da izađemo napolje i da dobijemo na hiljade vizuelnih i zvučnih informacija u roku od nekoliko minuta.
Ipak, istinska dosada (kada "gledamo u prazno") može biti savršena za ljude kojima je potrebna inspiracija, jer tada mozak počinje da "luta", što dovodi do razvijanja novih ideja.
Popularni kreativaci i istraživači koji su koristili dosadu za završavanje svojih projekata
Ijan Fleming, tvorac serijala knjiga o Džejmsu Bondu, najpopularnijem špijunu na svetu, koristio je pravilo "prisilne dosade", koja mu je pomogla da pojedine knjige završi za manje od dve nedelje. Fleming bi se zaključao u bezličnoj hotelskoj sobi, koja mu ne bi odvlačila pažnju, da bi se poptuno skoncentrisao na pisanje.
Brojni drugi pisci su koristili ovaj metod, kao što je autorka i aktivista Maja Anđelou. Ona bi danima pisala u hotelskoj sobi i čak bi tražila da se uklone sve slike za zidova, da bi njeno okruženje bilo još dosadnije, što bi joj poptuno preusmerilo pažnju na rad.
Pored toga, pisac Džordž Orvel je napisao svoju čuvenu knjigu "1984" dok je bio izolovan na jednom škotskom ostrvu, a Mark Tven je svoje knjige pisao u maloj drvenoj kućici, u koju niko nije smeo da uđe. Filozof Henri Dejvid Tolo je svoje najpoznatije delo, "Valden", završio tokom godinu dana izolacije u kući u šumi.
Navedene vrste izbegavanja zabave i stimulacije sigurno mogu biti efikasne, ali nije svako u prilici da se zatvori u maloj sobi ili pobegne na ostrvo da bi završio svoj kreativni projekat. Nekada je dovoljno da, barem na kratko, preusmerimo pažnju na "dosadne" aktivnosti, kako bismo "osvežili" misli. Pisac Stiven King je često išao u duge šetnje, bez društva, da bi završio delo "Uporište", a Čarls Darvin je verovao da su šetnje u prirodi ključ za pokretanje ideja.
Primeri se mogu pronaći i u nedavnim dešavanjima: Iako je period samoizolacije tokom pandemije imao brojne negativne strane, u isto vreme je naveo milione ljudi širom sveta da se posvete različitim kreativnim hobijima. Jedna studija je čak pokazala da su učesnici imali veoma dobre rezultate na testovima kreativnosti nakon što su im pokazane jednolične slike i zvukovi koji su se ponavljali, prenosi portal "Inc.com".
Može se pretpostaviti da, u periodu nakon pandemije, mnogi od nas ne žele ni da zamisle da se ponovo izoluju od sveta i dešavanja, ali neka od najvećih otkrića, umetničkih i literarnih dela su upravo stvorena kada je njihov autor bio "sam sa sobom". To može biti podstrek i podsetnik da, ako se sledeći put osećamo "blokirano" kada pokušavamo da završimo kreativan posao, možda bi zaista bilo najbolje da "gledamo u prazno" i sačekamo da nam se ideja "javi".
