Magazin
Dečaci mnogo više pate od poremećaja u ishrani nego što se do sada verovalo, pokazuje studija
Kada ljudi pomisle na nekoga ko ima poremećaj ishrane, uglavnom zamišljaju žensku osobu u tinejdžerskom dobu. Ipak, novi podaci pokazuju da od ovoga boluje drugačiji tip pacijenta - hopsitalizacija mladih muškaraca zbog poremećaja u ishrani porasla za čak 416 odsto u periodu od 2002. do 2019. godine, zabeležili su istraživači u Kanadi.
Do nedavno, promene na grudima i gubitak menstruacije bili su ključni za dijagnostikovanje poremećaja u ishrani, ali čak iako su se kriterijumi od tada promenili, muškarci su i dalje isključeni iz većine istraživanja vezana za poremećaje u ishrani.
Zbog toga muškarci i dečaci (kao i oni oko njih) ne mogu da prepoznaju opasno ponašanje ili svesno oklevaju da traže pomoć, jer veruju da je njihova muškost ugrožena ako kažu da možda imaju poremećaj koji se smatra "ženskom" bolešću.
"Važno je napomenuti da su podaci obuhvatili samo poremećaje koji su došli do nivoa hospitalizacije, što znači da bi brojevi bili još veći ako bi uključivali blaže oblike poremećaja u ishrani", govori za Si-En-En vodeći autor studije dr Sara Smit, lekar na odeljenju za psihijatrije u bolnici za bolesnu decu u Torontu. "Moramo biti svesni da mladi ljudi koji ne ispunjavaju tipičnu sliku pojedinca koji pati od poremećaja u ishrani postaju vrlo bolesni, to jest dovoljno bolesni da je potrebna hospitalizacija."
Istraživači su analizirali podatke o više od 11.000 hospitalizacija pedijatrijskih poremećaja u ishrani u Ontariju, između aprila 2002. i marta 2020. godine. Podaci su pokazali da su hospitalizacije generalno porasle tokom tog vremena za oko 139 odsto, ali najveće promene su bile među populacijama koje su često zanemarene u percepciji javnosti o poremećajima u ishrani.
Dok je hospitalizacija mladih muških pacijenata ukupno porasla je za 416 procenata, kod pacijenata uzrasta od 12 do 14 godina je porasla za 196 odsto, a kod onih sa poremećajima u ishrani koji nemaju anoreksiju ili bulimiju, već druge poremećaje, porasla je za 255 odsto.
Deo porasta navedenih procenata se može pripisati povećanju rasprostranjenosti poremećaja u ishrani, ali stručnjaci veruju i da su smanjenje stigme i poboljšani skrining takođe uticali na brojke. Dodaju da se rezultati mogu pripisati i boljoj sposobnosti roditelja i lekara da prepoznaju znakove poremećaja ishrane kod deteta, što dovodi do pronalaženja adekvatne nege.
Istraživači navode da poremećaji u ishrani i hranjenju nisu samo anoreksija i bulimija, već uključuju i pika poremećaj (kada pojedinac najmanje mesec dana jede supstance koje nisu hrana) i ruminacija (kada pojedinac povrati nesvarenu hranu).
"Klasična slika koju ljudi imaju o osobi koja pati od ovih bolesti (mlada žena) doprinosi pogrešnoj i nedovoljnom dijagnostifikovanju poremećaja u ishrani među pojedincima koji se ne uklapaju u taj stereotip, jer se ne smatraju ugroženim. Zato dolazi do kašnjenja u traženju pomoći ili dobijanju neophodnih preporuka", rekla je Sara Hofmajer, licencirani klinički savetnik za mentalno zdravlje i izvršni direktor ambulantnih usluga u Severnoj Karolini, koja nije bila uključena u studiju.
Kako porodica može primetiti znakove poremećaja u ishrani kod deteta
Mnoge porodice i porodični lekari još uvek nisu upoznati sa znacima poremećaja u ishrani kod dečaka i muškaraca, tako da je veoma važno da staratelji znaju koje znakove da traže. Ako dolazi do promene u ponašanju deteta kada je u pitanju ishrana, brze promene u težini, razvoju i raspoloženju ili kada se pojave znakovi neuhranjenosti, preporučljivo je porazgovarati sa pedijatrom. Najčešći znakovi takođe mogu biti umor, loša koncentracija, razdražljivost, vrtoglavica, zimogrožljivost, gubitak kose...
"Tačna i rana dijagnoza omogućavaju mnogo raniju intervenciju, a mogućnost rane intervencije može pomoći da se skrati ukupno trajanje bolesti i poveća napredak ka potpunom oporavku", zaključila je dr Hofmajer.
