Magazin
Nedostatak motivacije: Šta da radimo kada nam se ništa ne radi
Primetili smo da gubimo motivaciju na radnom mestu - nije baš da uživamo da obavljamo zadatke, a i ne bismo da ćaskamo sa kolegama dok pijemo kafu na pauzi. Povremeni periodi ovakvog osećaja su sasvim normalni, kažu stručnjaci i ističu da to može da znači da smo pod stresom ili da pokušavamo da se nosimo sa nečim neuobičajenim u svom životu.
Uopšte nam se ne radi, a na trening ne bismo otišli "ni u ludilu". Svima se događa da s vremena na vreme ponestane motivacije. U tim danima, osećamo se umorno, razdražljivo i jednostavno ne uspevamo da probudimo svoje uobičajeno interesovanje za stvari u kojima obično uživamo.
Ono što treba da imamo na umu jeste da će ova osećanja proći i da ne znače ništa ozbiljno. Često su posledica stresa ili novonastalih situacija u životu. Ponekad je to znak da treba da se malo povučemo i pustimo svoj um i telo da se odmore.
"Sasvim je normalno da niste motivisani da uradite mentalno težak zadatak nakon izazovnog dana na poslu. Ljudski um i telo imaju ograničen kapacitet da izdrže napor bez odmora", kaže Tobias Dang, psihijatar.
Ipak, u drugim slučajevima, ako su ova osećanja dugotrajna, ona mogu da budu simptomi ozbiljnijih problema kao što je depresija i tada je neophodno da se obratimo psihologu.
Ukoliko se nedostatak motivacije čine kao privremeno stanje, postoje stvari koje možemo da učinimo da bismo se osećali bolje.
Za početak, treba da smo naspavani, siti, odmorni. Potrebno je da uzmemo u obzir svoje stanje i pobrinemo se za svoje trenutne fizičke ili mentalne potrebe. Ako preduzimemo korake da promenimo raspoloženje i brinemo o sebi, postoji mogućnost da ćemo se osećati inspirisanije, motivisanije i zainteresovanije.
Pauza od svega i samosaosećanje vraćaju motivaciju
Osećanje da ne želimo ništa da uradimo je znak da smo pod velikim stresom. Najbolja stvar koju treba da uradimo jeste da napravimo pauzu. Psiholozi savetuju da je tada vreme da uživamo u dremki, toploj kupki ili čitanju knjiga. Ključno je da ovo vreme provedemo opuštajući se, jer ponekad jednostavna briga o sebi pomaže da se bolje osećamo.
Samosaosećanje podrazumeva ne samo da smo ljubazni prema sebi, već i da razumemo da su razna životna iskustva deo našeg bića. Istraživanja ukazuju da kada ljudi pokažu saosećanje prema sebi, značajno doprinose ublažavanju stresa.
Šetnje i boravak napolju u borbi protiv lošeg raspoloženja
Provođenje vremena na otvorenom ima širok spektar prednosti za mentalno zdravlje. Kontakt sa prirodom je povezan sa boljim blagostanjem i raspoloženjem, pozitivnijim društvenim interakcijama. Dakle, ako se borimo sa lošim raspoloženjem i nedostatkom motivacije, šetnja na otvorenom će učiniti da se osećamo bolje i rasterećenije.
Ne odustajati od planova za budućnost, pronaći energiju u malim stvarima
Čak i ako trenutno nemamo motivaciju, to ne znači da ne treba da odustanemo od planova za budućnost. Na primer, razmišljanje o putovanju može izazvati veliku radost i uzbuđenje i tako nas trgnuti iz trenutne situacije.
Takođe, kada je u pitanju pronalaženje snage da nešto uradimo, treba početi sa malim stvarima, a ne da se opterećujemo brdom zadataka. Zato, treba da krenemo polako i to na primer, sa pranjem suđa, spremanjem kreveta, odgovaranjem na imejl, plaćenjem računa. Jer, nekad je dovoljna samo jedna stvar da se "lopta zakotrlja" i da se ponovo vratimo u igru, piše Veli Vel Majd.
Pisanje dnevnika kao terapija
Kada se borimo sa "teškim" emocijama, od pomoći je da pišemo o njima. Vođenje dnevnika je koristan alat za mentalno zdravlje, a pisanje je prilika da razmislimo o tome zašto se tako osećamo.
