Iako je poznato da vino nema mnogo nutritivnih vrednosti, ljudi širom sveta ga rado konzumiraju uz obroke, nakon napornog dana ili tokom slavlja. Leti se oslanjamo na čašu hladnog belog vina da nas "osveži", dok nas zimi "greje" kuvano crno vino, sa aromama pomorandže i cimeta. Može da predstavlja pravo uživanje, ali s druge strane, mnogi ljudi koji žele da vode računa o svom zdravlju nisu sigurni za koju vrstu vina mogu da se opredele. Mnoga prethodna istraživanja su pokazala da crno vino može da bude bolje, jer sadrži veću količinu polifenola, to jest antioksidanta, koji se nalazi u koži grožđa i može da poboljša zdravlje.
Međutim, ova tvrdnja ne mora biti tačna i "pravilan izbor" može da zavisi od više faktora. Dijetolog Debi Petitpejn za "Tudej (Today)" otkriva zašto belo vino ipak može biti bolje za naš organizam.
Ona je objasnila da suvo belo vino može biti najbolja opcija, kao i bilo koje vino koje je proizvedeno u hladnijim uslovima, jer tada sadrži manji procenat šećera i alkohola.
Debi savetuja da "zdravije" vino ne biramo u zavisnosti od sastojaka koji mogu biti "dobri" za nas (jer nema u velikoj količini), već da tražimo ono koje ima najmanju količinu prethodno navedenih (štetnih) sastojaka.
Pored toga, jedna studija iz 2015. je pokazala da oba vina donose različite dobrobiti - učesnici koji su pili crno vino su imali povišen nivo "dobrog" holesterola, dok su oni koji su konuzmirali belo vino imali stabilniji nivo šećera u krvi.
Postoji još mnogo informacija koje naučnici mogu da otkriju o uticaju crvenog i belog vina na zdravlje, ali za sada, najbolje je da donesemo izbor prema sopstvenim potrebama. Ako želimo više antioksidanasa, možemo da pijemo crno vino, ali ako želimo da kontrolišemo nivo šećera u krvi, možemo da se opredelimo za belo. Najzdravija opcija može biti i špricer, to jest kombinacija belog vina i gazirane vode, jer tada konzumiramo manje alkoholnog pića, a u isto vreme unosimo vodu koja sprečava dehidrataciju i mučninu.