Nova kalendarska godina neretko predstavlja simbolički početak i ne iznenađuje što se osećamo tako da treba da dođe do potpuno "resetovanja" u našem životu. U toku godine, sigurno smo imali niz manjih novih početaka koji podrazumevaju da krećemo da uradimo nešto od ponedeljka ili od sledećeg meseca. Ukoliko ih nismo ostvarili, veća je verovatnoća da ćemo više nade polagati u novu kalendarsku godinu:
"Planovi za Novu godinu su uglavnom planovi koji se ne prave sa početkom nove godine, već ih kujemo u staroj godini pod uticajem svih uspeha i neuspeha. Kraj godine simbolizuje i proticanje vremena, starenje, osećanje prolaznosti. Ovo su neki od glavnih motiva zašto buduće vreme koje dolazi želimo da provedemo što bolje i kvalitetnije, pa u tom duhu pravimo velike planove za Novu godinu", kaže psiholog Jovana Ivanović za RT Balkan.
Zašto se "plamen" motivacije brzo gasi
Događa se da imamo jaku motivaciju da krenemo sa bitnim promenama, ali jako brzo odustanemo. Često pred sobom stavljamo dopadljive ciljeve, ali se predamo na prvim preprekama.
"Obično za cilj uvek postavljamo neki pozitivan ishod koji nam je primamljiv. Prilikom realizacije fokusiramo se samo na cilj, a ne na celokupan proces koji će dovesti do njegovog ostvarenja. Do uspešnog ishoda postoji puno koraka i izazova, kojima obično ne posvetimo dovoljno pažnje", pojašnjava psiholog i dodaje da upravo iz ovog razloga najčešće odustajemo od svog nauma.
Zastati i odmoriti se, a ne odustati odmah
Da se motivacija ne bi ugasila, preporučljivo je da u situacijama kada naletimo na prepreke i probleme, zastanemo i malo se odmorimo. Razmislimo i ponovo se preispitamo zašto smo krenuli u sve ovo. A ne samo da odustanemo. Stručnjaci kažu da planove ostvaruju ljudi koji na sistematičan i sveobuhvatni način planiraju, motivišu se unutar sebe, postavljaju dostižan cilj:
"Promene koje planiramo trebalo bi da dolaze iz našeg unutrašnjeg bića i da su produkt naše, unutrašnje motivacije. Da bi do same ideje o nekoj promeni došlo, treba proći ni malo prijatan put stvarnog priznanja da nešto za sebe ne radimo kako treba i prihvatimo to. Kada ideja potiče iz ovakvih unutrašnjih motiva način za njeno ostvarenje lakše je pronaći, ali ni to nije dovoljno. Kako bi promenu ostvarili nakon priznanja i prihvatanja neophodno je da cilj postavimo tako da bude ostvariv, da bude u skladu sa našim trenutnim kapacitetima", ističe Jovana.
Ako ne uspevamo da smršamo ili da se bavimo sportom, ne znači da smo neuspešni
Ako nam iskustvo pokaže da više puta "padamo" na putu ka isplaniranom cilju, to ne znači da smo nužno neuspešni u tome. Sam pokušaj, trenutak odluke i odvažnost da nešto pokušamo je već mali uspeh.
"Veoma retko uspevamo da iz prvog puta nešto ostvarimo, pogotovu kada su u pitanju neki veliki ciljevi. Pokušaji i pogreške su sastavni deo na putu ka uspešnom učenju", ističe stručnjak.
Neuspeh tretirati kao motiv za dalje delovanje
Neuspeh u bilo čemu, ne samo novogodišnjim planovima, veoma često može da izazove katastrofizirajuća osećanja. Nekada je neophodno da se dođe u kontakt sa "teškim" osećanjima kako bi se u nama stvari posložile na drugačiji način. Tako da, neuspeh sam po sebi, može da posluži kao veoma efikasan motivator za naredna delovanja, ukoliko se ne zanemari već se doživi na pravi način.