Magazin
Da li psi zaista mogu da prepoznaju dobre ili loše ljude
Mnogi veruju da psi imaju sposobnost da osete da li je neko dobra ili loša osoba u roku od nekoliko sekundi. Sigurno je da možemo da se oslonimo na njihova čula i instinkte, jer su mnogo intenzivniji od naših, ali da li psi stvarno mogu da procene da li je neko "zlikovac" ili možda postoji drugačiji način na koji možemo analizirati njihovo ponašanje i reakcije na druge ljude?
Psi su životinje koje imaju veoma izražena čula, instinkte i druge sposobnosti koje im pomažu da se snađu u okolini u kojoj žive, što uključuje i jaku intuiciju. Zbog toga, vlasnici često mogu da primete da njihov ljubimac može drugačije da se ponaša kada upoznaje novu osobu.
Na primer, može da laje u znak pozdrava, maše repom i da postane vrlo umiljat, ali ponekada može postati napet, tih, nervozan, možda će da ignoriše drugog čoveka ili će čak postati agresivan. Da li navedene reakcije zaista mogu da potvrde da je osoba pred nama sigurno "dobra" ili "loša"? Brojne studije su pokazale da odgovor na ovo pitanje nije toliko jednostavan, već zavisi od nekoliko faktora.
Odanost vlasniku
Pre svega, naš pas će da oseti promenu u našem raspoloženju, jer nas smatra članom porodice, to jest "čopora". Kada je veza između vlasnika i psa dovoljno čvrsta, u zavisnosti od njegove rase i karaktera, pas će uglavnom da uskladi sopstveno ponašanje prema našem.
Ako može da oseti da smo nervozni, da nam je neprijatno ili da smo ljuti kada razgovaramo sa nekim, u većini slučajeva će našeg sagovornika posmatrati kao potencijalnu pretnju i "neprijatelja" u kojeg nemamo poverenja.
Suprotno tome, ako nam je prijatno i ako smo opušteni u nečijem prisustvu, onda će i naš pas verovatno razumeti da nema potrebe za brigom, biće dobro raspoložen ili potpuno neutralan.
Ponašanje drugih
Međutim, šta ako naš pas ima neočekivane reakcije na druge, bez obzira na to kako se mi osećamo/ponašamo u tom trenutku? Šta ako smo smireni dok razgovaramo sa nekim, ali naš pas pokazuje znakove nervoze i agresije? U ovom slučaju, postoji mogućnost da negativna osećanja koja je naš ljubimac "osetio" ne dolaze od nas, već od onog sa kojima razgovaramo.
Ako je pojedinac u našem prisustvu uznemiren, onda će pas to primetiti. Iako su mnogi psi danas naviknuti na udoban život sa ljudima, njihovi prirodni insinkti i sposobnost procenjivanja okoline su deo njihove genetike i uvek mogu da se "aktiviraju" kao veštine za preživljavanje.
Zahvaljujući njihovim izuzetno izraženim čulima (pogotovo čulu mirisa), psi mogu da primete da li se neko previše znoji, da li ima ubrzano disanje, protok krvi, rad srca... Mogu da obrate pažnju na naizgled neprimetne signale koji predstavljaju napetost, bes, prikrivenu agresiju kod ljudi i njihova potreba za zaštitom vlasnika, sebe i svoje teritorije će biti veoma naglašena.
Osim toga, u zavisnosti od vaspitanja i rase, mogu da imaju burne reakcije i na govor tela, čak iako ne postoji prava pretnja. Na primer, ako malo dete želi da se igra sa psom i životinja počinje da reži i laje na njega (ili čak da ga napadne), to ne znači da je dete imalo loše namere, već je verovatno bilo isuviše energično (vikalo je, trčalo prema njemu, grlilo da je previše čvrsto...) i pas je ovo shvatio kao pretnju.
Zaključak
Dakle, ne možemo reći da naš pas može da nam potvrdi da li je neko dobra ili loša osoba, jer životinje nemaju osećaj moralnosti poput čoveka, prema kojem svrstavaju druga živa bića u jednu od ove dve kategorije. Ipak, njihovo ponašanje nam može reći da li bi trebalo da budemo na oprezu u nečijem prisustvu, da li je druga osoba ležerna ili nervozna oko nas i mogu nam ukazati na njihove namere.
U isto vreme, ne bi trebalo isključivo da se oslanjamo na reakcije našeg psa, jer nečija uznemirenost ne mora uvek da ima direktne veze sa nama. Ako primetimo da je našem psu neprijatno i da će postati agresivan, ne bi trebalo da vičemo na njega i da pogoršamo situaciju, već da ga držimo čvrsto pored sebe ili odvedemo u drugi prostor.
