U doba ekonomske nestabilnosti, koja se sasvim sigurno odražava i na posao, zadržati radno mesto može biti veoma izazovno. Nekada čak ni činjenica da ste vrsni ekspert u svojoj oblasti ne garantuje sigurnost. Učestalost dobijanja otkaza se u poslednjih nekoliko godina rapidno povećava - prva "seča" resursa se dogodila tokom pandemije Korona virusa. Svaka sledeća koja je usledila prouzrokovana je lošim finansijskim rezultatima ili napretkom veštačke inteligencije.
Kako odreagovati na vest o dobijanju otkaza kada je u pitanju neko nama blizak je večno pitanje, budući da zbog empatije koju prema njima osećamo, ovakvu vest i mi doživimo lično. Savršen odgovor u takvoj situaciji jednostavno ne postoji. Međutim, postoje rečenice koje nikako ne bi trebalo da izgovorimo kada čujemo da su naši prijatelji ili članovi porodice ostali bez posla. Šta to ne bi trebalo da kažemo?
"To ne znači da te poslodavac ne ceni"
Ovako generalizovana rečenica za onoga ko je nedavno dobio otkaz nema nikakvu vrednost. Šta uopšte ona znači? Ukoliko se stavimo u poziciju onoga preko puta nas, ko je ostao bez posla, videćemo da je u ovom trenutku sasvim nevažno da li nas poslodavac ceni ili ne. Isto tako, potpuno je nevažno i da li je do otkaza dovela loša ekonomska situacija, loš menadžment ili odluka da se bez ikakvog razloga smanji broj resursa. Štaviše, ovakav odgovor može u sagovorniku izazvati osećaj da niste iskreni, jer znajući sav svoj doprinos kompaniji, on i dalje nije uspeo da zadrži poziciju.
"Sto posto znam da ćeš brzo naći novi posao"
Iako se na prvi pogled ova rečenica može učiniti savršenim odgovorom, istina je potpuno suprotna. Tvrdnja ovog tipa može biti i tačna i netačna. Naročito imajući u vidu situaciju na tržištu rada danas. Čak i veoma talentovani, iskusni eksperti sa fenomenalnim referencama i sertifikatima o kojima mnogi mogu samo da maštaju, se u procesu traženja novog posla mogu naći mesecima. Ovo se naročito odnosi na one sa zavidnim znanjem i iskustvom, budući da su njihova finansijska očekivanja (logično) veća, što poslodavcima može predstavljati problem.
"Ovo može biti šansa za nešto novo"
Kada se nama bliska osoba nađe u nezavidnoj situaciji kao što je ova, potpuno je prirodno da pružimo podršku i uputimo koju reč utehe. Ipak, želimo da im damo nadu da nije sve tako crno. Postoji čak i ona poslovica "Kada ti život da limun, ti napravi limunadu" i ona možda i ima smisla, ali ne u ovoj situaciji. Pa, kakva je to limunada bez imalo šećera, meda ili bilo kog drugog zaslađivača? I dalje kisela. Danas mnogi ljudi žive od plate do plate, čak i oni čije su zarade daleko iznad proseka. Ovakva situacija je svakako početak nečeg novog i drugačijeg, ali to ne mora nužno biti bolje, a nije sigurno ni da će se stvari iskristalisati brzo.
"Pa ovo je sjajna prilika da otpočneš sopstveni biznis"
Ulazak u preduzetničke vode uopšte nije naivna stvar, a ponajmanje - idealno rešenje za svakoga. Statistika govori u korist ove konstatacije: oko 20 procenata preduzetnika "propadne" u prvih godinu dana, dok do pete godine poslovanja "doživi" samo polovina privatnih biznisa. Iako sugerisanje da se prošire vidici i razmotre i drugi oblici zaposlenja može biti veoma korisno, ova situacija možda i nije pravo vreme, naročito ukoliko osoba nikada nije ni pomišljala o tome. U trenutku kada je ostala bez posla, ona se može zaneti idejom i ući u još rizičniji posao, a samim tim napraviti još veći i dugoročniji problem.
"Pa dobro, šta, barem će ti leći otpremnina"
Uh, od svih navedenih, ovaj odgovor je najgori! Zbog čega? Ovaj "barem" deo kao da minimalizuje značaj situacije, a sagovornika može naterati da se oseća i pomalo bezvredno. Naravno, dobijanje otpremnine je svakako bolje nego dobiti otkaz i otići iz firme praznih ruku, ali to i dalje ne umanjuje težinu i komleksnost situacije. Pa, šta znači dobiti dve, tri plate u vidu otpremnine kada ne postoji garancija da ćemo u tom periodu naći drugi posao? Apsolutno ništa.
"Ma, ne sekiraj se, bićeš ti dobro"
Rečenica "Nemoj se nervirati, biće sve u redu" apsolutno nikada nikome nije pomogla. Ni u ovoj, ni u bilo kojoj drugoj situaciji. Osim toga, svakome treba dati prostora da odboluje i proživi neki događaj kroz koji prolazi, posebno ukoliko je on težak i ima značajan uticaj na dalje život. Čak i ukoliko je sagovornik već pronašao alternativu, konkurisao, pa čak i dobio ponudu za novi posao, to i dalje ne znači ništa. Možda mu na tom poslu bude loše, možda se bude osećaj nedovoljno vrednim ili u neskladu sa ostatkom kolektiva. Nikada ne možemo znati. Zato i preuranjene zaključke poput ovog treba izbegavati.