Kada se u Rusiji spomene Nova godina, i mališanima, ali i onima koji to već uveliko nisu, prvo na pamet padnu Deda Mraz i Sneguročka. O Deda mrazu u plavom odelu smo već pisali, ali, ko je Sneguročka i kako se i kada ona pojavila u ruskoj kulturi?
Sneguročka je bila pagansko božanstvo?
Prototip savremenog Deda Mraza je bio paganski bog podzemnog carstva, Karačun, a upravo je ovo drevno božanstvo u kulturi Slovena predstavljalo simbol zimskih mrazeva. Međutim, osim u ruskoj, ovaj lik je postojao i postoji i u drugim kulturama severnih naroda. Za razliku od Deda Mraza, Sneguročka je Ruskinja.
Ova mila devojka, koja je u narodu postala poznata kao unuka Deda Mraza, oduvek se smatrala izvorno ruskim likom iz bajki i narodnih predanja. Sneguročka je heroina novijeg datuma, a u starom folkloru se ona gotovo i ne spominje, osim u drevnim mitovima i legendama u kojima se između redova može pročitati o devojci koja je cela bila od leda i koju su otopili prvi zraci prolećnog Sunca.
Teorija o nastaku Snegoročke ima beskonačno mnogo, ali se najpopularnija vezuje za drevni slovenski obred sahranjivanja Kostrome - ritualne boginje koja simbolizuje plodnost. Neki smatraju i da je ona naslednica boginje proleća, Lele, dok su treći mišljenja da je snežna lepotica nastala kako bi pomogla mitološkom biću Varunu, bogu vode i noćnog neba, za okuje ledom rečne tokove.
Pojavljivanje Sneguročke u ruskim književnim delima
Prvo pojavljivanje Snerugočke u literaturi vezuje se za drugu polovinu 19. veka, a tačnije 1869. godinu, kada je poštovalac ruskog folklora, Aleksandar Afanasijev, napisao bajku o Sneguročki. U tom književnom delu, ona se pojavljuje kao ćerka dvoje seljaka, Ivana i Marije, koji su čitavog života maštali o potomstvu, koje nažalost nisu mogli da imaju.
Jedne zime, u njihovom selu je pala velika količina snega i tada su, želeći da se zabave, Ivan i Marija izašli u dvorište da naprave Sneška. Samo što su završili da "lepe" dobro poznatu figuru od snega - desilo se čudo! Oblik koji su napravili je odjednom oživeo, a par je taj znak doživeo kao blagoslov od Boga.
Svom detetu su roditelji dali ime Sneguročka. Devojčica je odrastala u porodičnoj idili i ljubavi i svakoga dana bivala sve lepša i srećnija. Nažalost, priča ima veoma tužan kraj - igrajući se sa drugaricama oko logorske vatre, snežna devojčica se istopila, a njeni roditelji su gubitak veoma teško podneli.
Nekoliko godina kasnije, Sneguročka se ponovo našla u ruskoj književnosti, ovog puta, u istoimenom delu pisca Aleksandra Ostrovskog. On je Sneguročki dao savremene obrise: ona je predstavljena kao lepotica svetlog tena i plave kose, obučena u bundu sa kapom na glavi. Kraj bajke je približno isti - Sneguročka se topi, ali ovoga puta, od jakog zraka Sunca kojom je pogodio bog plodnosti Jarilo.
Sneguročka je danas simbol Nove godine godine
Međutim, budući da se lik Sneguročke u ruskoj kulturi zadržao još dugo nakon njenog pojavljivanja u književnim delima, narod je morao da improvizuje kraj bajke, posebno zbog dečice. Zato se u savremenoj verziji ona predstavlja kao unuka Deda Mraza, a njen nastanak i odrastanje gotovo da se i ne spominju.
Danas, Sneguročke je jedna od prvih asocijacija na zimu i Novu godinu. U vrtićima, školama, pa čak i na proslavama za odrasle, njen lik je jedan od omiljenih. Naravno, sa njom je uvek i Deda Mraz u svom plavom odelu, kao i zimski čarobnjak Deda Treskun.