Koliko je dvojnika imao Staljin i koja je bila njihova uloga

Nedavno su naučnici ustanovili da na svetu postoji najmanje 12 ljudi koji izgledaju identično. Verovatnoća da se oni nađu svi u istoj tački kugle zemaljske je ravna nuli, pa oni kojima dvojnik iz nekog razloga treba, moraju da se snalaze. To najčešće rade uz pomoć malo šminke i izučavanja mimike i govora tela, stvarajući iluziju da je u pitanju ista osoba. Ova metoda se koristila i ranije, posebno u službama koje su najbliže predsednicima vodećih svetskih zemalja. Izuzetak, naravno, nije bila ni Rusija.

Koliko je dvojnika imao Staljin

Iz velikog broja istorijskih spisa se vrlo jasno može naslutiti da je Staljin imao dvojnike, i to njih nekoliko, ali se tačan broj nigde ne spominje. Ljubitelji istorije koji su proučavali lik i delo Staljina, pak, smatraju da ih je bilo između 3 i 20. Njihova uloga, naravno, nije bila značajna u političkom smislu, već su se dvojnici mahom koristili iz praktičnih razloga.

Njihov zadatak je bio da se ponekad provozaju kolima u okviru neke manifestacije, posede u prvim redovima na nekom skupu ili konferenciji, da stoje na tribini i mašu ljudima okupljenim ispred parlamenta. Drugim rečima, da Staljin bude viđen iako uopšte nije ni bio prisutan.

Naravno, na svim događajima koji su zahtevali komunikaciju ili rešavanje važnih političkih i društvenih pitanja, učestvovao je Staljin lično, i to se nikada nije dovodilo u pitanje. Svaku odluku, svaki dokument i svako obraćanje naciji generalismus je obavljao samostalno.

Tri najpoznatija "Staljina": Rašidov, Goldštab i Lubicki

Rašidov je bio jedan od prvih dvojnika Staljina, a njegov život, odnosno smrt, su bili dokaz da mu je i zaista bio potreban dubler. Ili više njih. Karijera Rašidova nije bila duga: on je poginuo na dužnosti, zajedno sa još nekoliko članova obezbeđenja, kada je tokom vožnje predsedničke pratnje po Crvenom trgu odjeknula detonacija. Nakon tragičnog događaja, bezbednost Staljina je postala tema broj 1 u sovjetskim službama, a mere obezbeđenja su podignute na najviši nivo.

Semjon Goldštab je po zanimanju bio profesionalni glumac, a pretpostavlja se da je upravo on zamenjivao Staljina na ispraćaju revolucionara i političara Kirova 1934. godine. Iako su Kirov i Staljin bili bliski prijatelji, na sahranu je morao otići dvojnik, budući da se "šuškalo" o mogućem pokušaju atentata. Ipak, karijera Goldštaba je krenula u potpuno drugom smeru kada se on toliko uživeo u ulogu Staljina da je čak počeo da ga glumi u pozorištu. Zbog prepoznatljivosti je morao da se odrekne titule Staljinovog dvojnika, ali je naposletku obučavao druge dublere kako da budu što uverljiviji.

Treći i najpoznatiji dvojnik Staljina bio je Evsej Lubicki. Za "ulogu života" Lubicki se spremao punih šest meseci: učio je svaki pokret, svaki izraz lica, štelovao boju glasa i uradio čak dve plastične operacije! Nakon završene "obuke", Lubicki je imao i pravi pravcati test: susret sa škotskim rudarima. Srećom, oni nikada nisu videli pravog Staljina, pa nisu imali sa čime da upoređuju, i susret je prošao odlično. Lubicki je u ulozi Staljina bio punih 15 godina, ali je original stario brže od kopije. U jednom trenutku razlika je postala toliko očigledna da je dvojnik morao da ode u penziju. Tada je bio primoran da se obrije na ćelavo, skine brkove i otputuje u neko skrovito mesto, a dozvolu da se vrati među ljude dobio je tek 1953. godine, kada je Staljin preminuo.

Staljinovi dvojnici - mit ili istina

Koliko su ovi navodi istiniti je teško reći, iako su podatke o svom "zaposlenju" javno delili čak i neki Staljinovi dvojnici. Uvek su istoričari bili ti koji su bili skeptični kada se pojavi neki bivši dubler generalismusa. "Gde je garancija da ovo sve nije puka izmišljotina?", rekli bi oni. Dokumenata o tome nema i verovatno ih nikada nije ni bilo, a znači - nema ni dokaza. Možemo verovati ili ne, na nama je.

Ukoliko su, pak, priče o dvojnicima samo plod mašte dokonih ljudi željnih pažnje, slika o ruskom generalismusu se menja iz korena. Onda za Staljina možemo reći samo jedno: bio je to političar koji je uspevao da svoj raspored toliko dobro organizuje da u jednom danu stigne da 10 različitih mesta i organizuje na desetine radnih sastanaka. Priznaćete, to ne bi mogao svako.