Kad je vežu, majka se pravi da ne zna zašto je vezana. Deca joj čestitaju praznik, a majka im onda daruje poklone, i na taj način se "dreši". Na isti način se vežu i sve udate žene, koje se "dreše" poklonima deci: kolačima, ili nekim drugim slatkišima.
Srpska pravoslavna crkva obeležava Materice, jednu od tri posebne nedelje koje postoje u crkvenim službama, a povodom rođenja Isusa Hrista. Dakle, u predprazništvu Rođenja Hristovog nanizani su Detinci, Materice i Oci.
U ovim pripremnim nedeljama pred Božić narodni običaji su, uglavnom, svuda isti. Najpre oci i majke, u treću nedelju pred Božić, koja se zove Detinci, izjutra rano "vezuju" svoju decu, negde čak i onu u kolevci, a deca im se "dreše". Pošto je to uvek nedelja po Svetom Nikoli, to obično "Sveti Nikola ujutru donosi deci poklone".
U drugu nedelju pred Božić, koja se zove Materice, oci i deca "vezuju" majke, a one im se "dreše". Materice su u sredini, jer je majka veza po kojoj "da nije majke, ni sveta ne bi bilo".
U nedelju pred sam Božić, koja se zove Oci, majke i deca "vezuju" oce, a oni im se "dreše".
Običaj "vezivanja" i "odvezivanja" potvrđuje neraskidivu veza svih članova porodice i simboliše čvrste porodične veze, slogu i mir. Takođe, simbolika ovog uzajamnog "vezivanja" i "drešenja" dece i roditelja je jasna - priprema za doček najradosnijeg hrišćanskog praznika Božića, koji je pomirio čoveka sa Bogom odrešivši ga veza grehova, a vezavši ga novom vezom ljubavi za Boga.
Narodna verovanja i običaji vezani za ovaj praznik
Prema starim običajima na današnji dan su se sastajali muškarci i devojke koji planiraju brak. Još jedno zanimljivo verovanje je i da muževi treba da vežu svoju tek udatu ženu i tako prizovu dobijanje potomstva u narednoj godini.
Takođe, na ovaj dan se sprema svečani, posni ručak, koji porodicu okuplja za stolom.
Nekada su žene koje imaju udate ćerke bez dece, odlazile kod njih u posetu, noseći kolače i darove za otkupljenje.