Badnji dan najavljuje jedan od najvećih hrišćanskih praznika - Božić. Ovaj bitan dan počinje rano ujutru, a završava se kasno uveče.
Običaji nalažu, da ranom zorom, domaćin ide u šumu po badnjak, ali se drvo unosi predveče u dom. Kada dođe vreme za njegovo unošenje, domaćin kuca na vrata, a ukućani ga pitaju "Ko je"? On odgovara "Badnjak vam dolazi u kuću", a ukućani uzvraćaju sa "Dobro veče, badnjače". Zatim domaćin poželi "Srećno vam Badnje veče", a ukućani odgovaraju "Bog ti dobro dao i sreće imao". I onda domaćica po njemu sipa žito.
Na Badnje veče loži se badnjak, kog u mnogim delovima Srbije zovu veseljak. Drvo simboliše Hrista i njegov ulazak u svet. Takođe, loženje badnjaka predstavlja toplinu Hristove ljubavi. Slama koja se unosi u kuću podseća na slamu iz jasli na koju je Bogorodica položila tek rođenog Gospoda.
Večeras je posna trpeza, a tradicionalno se nalaze pogača, riba, prebranac, krompir salata, suvo voće, posne pite, med.
Dan obiluje narodnim verovanjima i običajima
Kada se badnjak stavi na ognjište, preliva se medom, vinom i žitom za zdravlje cele porodice. U slami se stavljaju mali darovi i slatkiši, a deca ih traže po kući pijučući, jer se tako najavljuje napredak. Na Badnje veče se ne spava, već se bdi, jer se očekuje trenutak Hristovog rođenja. Svi koji su se posvađali, treba da se mire i oproste jedni drugima.
Takođe, prema narodnim običajima danas ne bi trebalo ništa da iznosimo iz kuće.