Najpoznatija rivalstva u istoriji umetnosti: Ukrštanje mačeva i četkica

Pored brojnih remek-dela i revolucija u svetu umetnosti, privatni životi slikara i skulptora su takođe oduvek bili interesantna tema. Osim brojnih anegdota iz porodičnih i ljubavnih života najvećih imena u istoriji umetnosti, zanimljivi su i odnosi između samih umetnika. Portal "Artnet" navodi neka od najpoznatijih rivalstva potiču još od doba renesane, pa sve do savremenog doba:

Leonardo da Vinči i Mikelanđelo

Postoje brojne istorijske anegdote koje potvrđuju da su Leonardo i Mikelanđelo, najčuveniji majstori renesanse, ujedno bili i rivali. Njihovoj međusobnoj tenziji svedočili su mnogi savremenici, a dokumentovao ju je i njihov biograf Vazari. U jednom anonimnom rukopisu iz tog vremena, prepričana je strastvena rasprava u kojoj je Mikelanđelo želeo da ponizi Leonarda (inače 23 godine starijeg, tako da je Mikelanđelov potez bio još veći odraz nepoštovanja), u kojoj je Mikelanđelo opisivao njegov neuspeh da isporuči klijentu bronzanu skulpturu konja 1482. godine:

"Nisi mogao da ga izliješ i bio si primoran da odustaneš zbog stida", navodno mu je rekao Mikelanđelo, ali u tekstu se ne navodi kako mu je Da Vinči odgovorio.

Obojica su imali klijente sa samog vrha društvene lestvice i radili su na značajnim projektima u Firenci i Rimu, a iako su se njihovi stilovi značajno razlikovali, istoričari umetnosti su kroz godine primetili da su uticali jedan na drugog, uprkos njigovom rivalstvu. Na primer, veruje se da je položaj Da Vinčijeve bebe Hrista na slici "Madona sa vretenom" (1501) uticala na pozu na Mikelanđelovom mermernom reljefu, "Tondo Tadej" (1505). Ipak, ovo poređenje verovatno ni jedan od njih nikada ne bi prihvatio.

Anri Matis i Pablo Pikaso

Matis i Pikaso prvi put su se sreli 1906. godine i od su tada decenijama bili najbolji prijatelji. Pikasova partnerka Fransoa Žilo jednom je rekla da Pikasu "niko nije značio tako mnogo kao Matis".

Ipak, to nije značilo da nisu bili i veliki rivali. Matis je bio veliki kritičar kubizma, čiji je rodonačelnik čuveni Pikaso. U isto vreme, mnogi stručnjaci smatraju se da je Pikasova slika "Gospođice iz Avinjona" (1907), koja predstavlja jedan od najznačajnijih kubističkih radova, direktno inspirisana Matisovom slikom "Radost življenja", koju je naslikao godinu dana ranije. 

Žilo je opisivala da su čak i njihova druženja bila uvek neka vrsta igre prevladavanja i takmičenja: "Kada bi se videli, aktivnu stranu zauzimao je Pablo, a pasivnu Matis. Pablo je uvek želeo da šarmira Matisa, poput plesača, a na kraju bi Matis osvajao Pabla", napisala je.

Van Gog i Pol Gogen

Nakon što su se Vinsent Van Gog i Pol Gogen upoznali u Parizu 1887, zbližili su se toliko da su počeli redovno da razmenjuju slike i pisma. Van Gog je svom prijatelju poslao dve od nekoliko svojih studija suncokreta, a čak su zajedno osnovali umetničku zajednicu u "Žutoj kući" u Arlu 1888. 

U početku je njihov odnos bio vrlo harmoničan i slikali su portrete jedan drugog, uživali u debatama o različitim pristupima umetnosti u jeku buđenja impresionizma. Međutim, njihove rasprave vremenom su postajale žestoke, a Van Gog ih je jednom opisao kao "preterano naelektrisane".

Tokom jedne takve prepirke došlo je i do fizičkog okršaja, a Van Gog je svom drugaru čak pretio nožem. Pošto je Gogen nedugo potom otišao, slikar je na kraju sam sebi odsekao uvo. 

Nikada se kasnije nisu sreli uživo, ali su nastavili da se dopisuju do Van Gogove smrti u aprilu 1890. Ipak, ovo kratkotrajno, ali intenzivno prijateljstvo ostavilo je trajan trag na njihovom stvaralaštvu, a Pol je nekoliko puta odao počast Vinsentu dodavši suncokrete svojim radovima.

Frensis Bejkon i Lisijen Frojd

Dvojica slikara, poznati po njihovim ekspresivnim i psihološki kompleksnim slikama koje su definisale britansku umetnost 20. veka, upoznali su se u Londonu četrdesetih godina. Frojd i Bejkon ubrzo su započeli intenzivno, ali vrlo komplikovano prijateljstvo. Sastajali bi se skoro svaki dan i često su slikali jedan drugog.

Nikada nije u potpunosti bilo razjašnjeno zašto su prestali da se druže, ali su od jednog trenutka počeli javno da kritikuju jedan drugog, i to oštrim rečima.

Frojd je jednom prilikom nazvao Bejkonove slike "odvratnim", a Bejkon je zauzvrat neke Frojdove radove koje je otkupio Čarls Sači opisao kao "najgore koje je ikad video".  

Jedan Bejkonov prijatelj je kasnije tvrdio da je do neprijateljstva došlo kada je Frojd, u čijem je vlasništvu bila Bejkonova slika "Dve figure" (1953), odbio da je pozajmi za potrebe retrospektivne izložbe u galeriji Tejt 1985. Bez obzira koji je bio uzrok svađe, nikada se nisu pomirili.

Vilem de Kuning i Džekson Polok

Čuveni umetnici apstraktnog ekspresionizma upoznali su se na grupnoj izložbi u Mekmilen galeriji u Njujorku 1942. godine. U narednoj deceniji, Polokova jedinstvena tehnika kapanja boje na platno privukla je ogromnu pažnju javnosti i De Kuning bi često otvoreno govorio da je osećao ljubomoru.

"Razbio je našu dosadšnju ideju o slici, pa su mogle da nastanu nove slike", rekao je jednom o svom kolegi, dok je hvalio njegov doprinos svetu umetnosti. Isto tako, Polok je o De Kuningu imao visoko mišljenje, a naveo ga je i kao omiljenog slikara u svom intervjuu za magazin "Lajf" 1949. 

Međutim, imali su otvoreno rivalstvo, a kada je Polok preminuo 1956. godine, De Kuning je na njegovoj sahrani navodno izjavio: "Gotovo je. Ja sam broj jedan". Usledio je i skandal naredne godine, kada je Polokova ljubavnica Rut Kligman ušla u vezu sa De Kuningom. 

Eduar Mane i Edgar Dega

Iz rivalstva Manea i Degaa nastao je veliki broj remek-dela, koja su inspirisala nove generacije modernista. Mane je bio blizak "mejnstrimu" i često je izlagao u zvaničnim salonima, dok je Dega nije imao toliki komercijalni uspeh, već je češće izlagao sa nezavisnim impresionistima, koji su skandalizovali tradicionalne kritičare umetnosti.

Navodno su prvi put naleteli jedan na drugog u Luvru. Dega, koji je tada imao 30 godina, urezivao je skicu Velaskezove slike "Infanta Margarita Tereza" na bakarnu ploču, što je Manea navelo da prokomentariše: "Kako hrabro od Vas što urezujete direktno, bez bilo kakve pripreme. Ja to nikad ne bih uradio!" 

To je verovatno upućeno i primljeno kao dvosmisleni kompliment, ali postoje dokazi da su se kasnije više puta susretali i dobro slagali, kao i da su nekoliko puta slikali jedan drugog. Međutim, iz nepoznatih razloga Mane, je isekao Degaovu sliku njega i njegove žene i demonstrativno je vratio umetniku, a Dega je vratio Maneu njegovo delo koje mu je ranije poklonio.