Automobilska industrija je jedna od najinovativnijih i najbrže rastućih industrija koja prati sve tehnološke novitete i kreira sopstvena rešenja koja idu u korak sa vremenom. Jedno od najsavremenijih, ali i najkontroverznijih dostignuća jesu autonomni autobmobili koji putevima voze bez vozača.
Nakon Sjedinjenih Američkih Država i Kine, na čijim se putevima već mogu sresti ovakvi automobili, tehnologija je stigla i do Evrope. U intervjuu za Bi-Bi-Si, britanski ministar saobraćaja, Mark Harper, najavio je da bi se ovakva vozila do kraja 2026. godine mogla pojaviti i na nekim britanskim drumovima.
Mišljenja su podeljena: neki kritičari smatraju da bi nove tehnologije mogle da izazovu obziljne saobraćajne nezgode ukoliko se testiranje ne izvrši na adekvatan način, a pojedini ipak veruju u to da su ovakva vozila bezbedniji vid transporta.
Da li su autonomna vozila bezbednija
Kao i svuda u svetu, i kod nas su saobraćajni zakoni kreirani uz pretpostavku da će se za volanom automobila nalaziti čovek, koji će vozilom upravljati u stanju potpune fokusiranosti i trezvenosti. Međutim, statistika pokazuje da je upravo ljudski faktor u 90 procenata kriv kada su saobraćajne nezgode u pitanju.
Kada je reč o autonomnim vozilima, pokazatelji su već sada na njihovoj strani. Kako je po moguće? Pre svega, softveri sa veštačkom inteligencijom koji upravljaju autonomnim vozilima ne mogu izgubiti pažnju tokom vožnje, biti umorni ili pod dejstvom alkohola ili psihoaktivnih supstanci. Osim toga, ne mogu se ni iznervirati u saobraćaju poput svih nas i otpočeti "trku" sa drugim učesnikom na putevima. Dakle, oni nemaju taj ljudski faktor je uzrok većine nezgoda.
Automobili bez vozača su i naša budućnost
Krajem jula 2023. godine, Vlada Republike Srbije usvojila je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, kojim se omogućava pravni okvir za testiranje autonomnih vozila na putevima. Šta to znači za sve nas i kada se zapravo automobili bez vozača mogu naći na domaćim putevima?
Trenutno se na ulicama nekoliko evropskih gradova, uključujući i Beograd, sprovodi testiranje autonomnih vozila, a diveloperi danonoćno razmatraju nove lokacije za testiranje ovih tehnologija. Konkretnih informacija kada će se na srpskim putevima naći automobili bez vozača još uvek nema, a najveća prepreka bi mogli biti zakonski okviri.
"Srbija je dozvolila probnu vožnju i testiranje vozila trećeg nivoa, što su ranije u praksi radile samo četiri evropske zemlje" izjavio je za Tanjug Stefan Badža, savetnik u kabinetu premijera. "Nivoi od nula do dva su sistemi podrške vozaču, poput pomoći pri kočenju i parkiranju ili slično. Nivoi od tri do pet razlikuju se prema autonomiji vozila u odnosu na mogućnosti vožnje, kao i sposobnost upravljanja u različitim okruženjima", pojasnio je on.