Baba Jaga je možda i najstariji lik u ruskom folkloru, a o poreklu njenog imena lingvisti i etnografi i dan danas vode rasprave. U slovenskim jezicima, reč baba se koristi za staru ženu, dok se u indoevropskim jezicima ova reč koristi za praoca. Sa druge strane, i "Jaga" izaziva nesuglasice: u staroslovenskom jeziku "jęga" znači jeza, užas, dok na sanskritu ova predstavlja žrtvu. Da li je onda Baba Jaga žensko ili muško i da li je dobar ili loš lik - jeza ili i sama žrtva nesrećnih okolnosti?
Leti na metli ili u avanu i ima pomoćnike
U folkloru je Baba Jaga predstavljena kao stara veštica koja poseduje i natprirodne moći. Ona leti na metli ili u avanu, koristi tučak (koji se u kulturi Slovena smatra ritualnim oruđem) u borbama sa neprijateljima, a metlom nekada zavarava i tragove. Sve, samo da ispuni svoju misiju, koja se razlikuje od bajke do bajke.
Ona nosi običnu košulju ili haljinu i preko odrpan prsluk i uvek izgleda neugledno i pomalo zastrašujuće, a prema legendi ima i pomoćnike. To su crni mačak, gavran ili sova, ili tri jahača (ili po nekim verzijama tri ruke) - beli, crni i crveni, za dan, noć i jutro.
Živi u kućici na kokošijim nogama
Baba Jaga živi na obodu šume u kućici na kokošijim nogama, a njena kuća (izba) je okružena ogradom koja je ukrašena lobanjama. Ali, zašto je njena kućica izdignuta? Zbog čega stoji na kokošijim nogama? Smatra se da je ovo povezano sa drevnim običajem nadzemnog sahranjivanja koje su praktikovale Mokše, etnička grupa koja živi u centralnoj Rusiji.
Oni su svoje šamane sahranjivali u kovčezima na kamenju ili panjevima u šumi, ne dozvoljavajući na taj način da duše pokojnika odu u zemlju mrtvih. Tako sahranjeni iznad zemlje, oni su bili na granici ovog i onog sveta, obožavani od strane naroda.
Baba Jaga - božanstvo i ritualni lik
Još jedna prepoznatljiva karakteristika Baba Jage je njeno slepilo, a goste koje dolaze u njenu kuću ona prepoznaje po mirisu - otud se u ruskim bajkama često koristi i fraza "miriše na rusku dušu". Zbog toga što mrtvi ne vide žive, brojni filolozi i flokloristi smatraju da je ona stvorenje iz sveta mrtvih, odnosno neko božanstvo ili ritualni lik. Kao potvrdu ovome govori i njena kućica na kokošijim nogama, koja kao da je između dva sveta.
Oni koji bi posećivali Baba Jagu bi pretpostavljali da je ova šumska veštica povezana sa mračnim silama. Međutim, to nije u svakoj bajci tako. U pojedinim je ona bila protagonista - gosta bi ugostila kako dolikuje, povela ga u banju i nahranila ga da ne bude gladan. U većini slučajeva bi gostu čak i udelila neki korisan savet ili poklonila neki magičan predmet - poput amajlije koja bi ga potom čuvala.