Magazin
Danas je Tucindan: Praznik koji najavljuje Badnji dan i Božić
Na Tucindan, koji se tradicionalno obeležava dva dana pred Božić, pravoslavni domovi se pripremaju da što doslednije i svečanije dočekaju rođenje Isusa Hrista
Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju Tucindan, praznik pred Badnji dan kada se priprema hrana za Božić. Za ovaj praznik se vezuju brojni običaji, a po narodnom verovanju decu ne valja tući jer će cele godine biti nevaljala i bolešljiva.
Na Tucindan, koji se tradicionalno obeležava dva dana pred Božić, pravoslavni domovi se pripremaju da što doslednije i svečanije dočekaju rođenje Isusa Hrista. To je praznik na koji se kolje i priprema pečenica za Božić.
Nekada se pečenica "tukla" – ubijala krupicom soli, kasnije ušicama od sekire, pa se onda, ubijeno ili ošamućeno prase ili jagnje redilo. Zato je ovaj dan nazvan Tucindan.
Za pečenicu se obično kolje prase ili jagnje, a uz to neko još kolje i priprema pečenu ćurku, gusku ili kokoš. Običaj vezan za klanje pečenice, ostao je verovatno iz starih mnogobožačkih vremena, vezan za žrtvoprinošenje. Crkva ga je prihvatila i blagoslovila, jer posle Božićnog posta, koji traje šest nedelja, jača hrana dobro dođe, pogotovo što su tada izuzetno jaki mrazevi i zime.
Od Tucindana počinje i spremanje kuće za Božić. Domaćica priprema brašno za mešanje, posudu sa zrnevljem žita, menja slamu u gnezdima za živinu, pribavlja suve šljive, smokve, orahe, novčiće i bombone koje će na Badnje veče prosuti po slami rasutoj u kući, a koje će deca pokupiti pijučući.
Na taj dan, prema narodnom verovanju, ništa se ne sme davati, niti iznositi iz kuće, ali je zato tada neophodno vratiti sve dugove, da domaćin ne bi bio dužan do sledećeg Božića.
Večera na podu
U pojedinim krajevima Srbije na Tucindan se večera na podu, nikako za stolom, i glava kuće mora sediti okrenuta prema istoku. Prvo se postavljaju so i beli luk, a onda hleb, pasulj, kupus, riba i ostala posna hrana.
U subotu je Badnji dan koji najavljuje jedan od najvećih hrišćanskih praznika Božić. On predstavlja poslednji i najstroži dan božićnog posta, a ujedno predstavlja i veliku sreću jer je to dan pre Hristovog rođenja.
Sutra će pravoslavni hrišćani u ranim jutarnjim časovima izaći u obližnje šume da odseku Badnjak ili badnje drvo koje će svečano biti doneseno do hramova, a pojedini će badnjake nositi i u svoje domove.
