Da izgradnja novih stambenih kompleksa ne mora nužno da znači rušenje starih dokazali su inženjeri iz Sankt Peterburga, koji su istorijsku građevinu sa početka 20. veka jednostavno "preselili" kako bi sagradili novi stambeni kompleks. Ovakva dovitljiva tehnologija u Rusiji postoji već skoro čitav jedan vek, a posebno je bila zastupljena u doba Sovjetskog Saveza.
Zgrada teška 3.200 tona pomerena za 52 metra
Premeštanje dvospratnice teške preko 3.200 tona uopšte nije bilo jednostavno. Za potrebe ovog poduhvata kreiran je čak i poseban šinski sistem, ali i armatura koja bi zgradi pružala potrebnu potporu. Ipak je u pitanju građevina stara preko 110 godina.
Nakon što je postavljena na nosače, zgrada se do svoje krajnje destinacije udaljene 52 metra zaputila "munjevitom" brzinom od 4 metra u minuti. Prvo je pomerena 7 metara ka zapadu, a zatim još 45 metara ka jugu.
"Pomeranje zgrada nije jednostavan proces. U Sankt Peterburgu se do sada ovaj metod nikada nije koristio", izjavio je Aleksandar Šestakov, direktor građevinske kompanije koja je bila zadužena za ovaj projekat.
Premeštanje zgrada se u Rusiji odavno praktikuje
Iako zvuči neverovatno, u Rusiji se ova tehnologija primenjuje još od 30-ih godina prošlog veka, iako postoje indicije da su još u 13. veku korišćene slične metode. Međutim, ova tehnologija je masovno počela da se koristi tek u vreme Sovjetskog Saveza, kada su višespratnice počele da smetaju proširivanju ulica.
Pred arhitektama i građevincima je stajala važna odluka - ili da masovno krenu da ruše zgrade kako bi izgradili saobraćajnice, ili da nađu način da ih izmeste. Druga ideja se svima učinila zanimljivijom. Nema tog izazova sa kojim se ruski inženjer ne može izboriti!
Kako bi se zgrada premestila, prvo je postavljana skela, koja je služila kao potpora. Zatim je posebnom tehnikom zgrada "odvajana" od tla i podizana na šine. Potom bi se građevina vukla uz pomoć parnih mašina sve do mesta na kome je planirano da ona nastavi svoj život i naknadno učvršćivala za nove temelje.
Ali, to nije najzanimljivije od svega! Prilikom ovakvog premeštanja, stanari nisu napuštali svoje stanove, već su nastavljali u njima da žive kao da se ništa ne dešava. Neretko su se "selidbe" organizovale i noću, pa bi stanari ujutru bili potpuno zbunjeni kada izađu iz zgrade na ulicu.