Zbog čega najčešće lažemo i kako to utiče na naše mentalno zdravlje

Ljudi imaju tendeciju da lažu u dve situacije - kada im je potrebno da se osećaju bolje i kada žele da sebe poštede osećaja sramote ili osude okruženja. Dakle, u oba slučaja glavni pokretač laži jesu osećanja onoga ko ih izgovara, zaključak je novog istraživanja koje su sproveli naučnici sa Univerziteta Tvente u Holandiji. Rezultati istraživanja objavljeni su u naučnom magazinu Britiš Džornal of Sajkolodži. 

Ovo, pak, nije jedino istraživanje koje je sprovedeno u ovoj oblasti. Ranija studija pokazala je da se skoro 50 procenata učesnika u eksperimentu odlučilo da slaže kada se našlo pred neugodnim pitanjem, bilo da se ono ticalo njih ili osobe preko puta. Kada je pitanje bilo usmereno na drugu osobu, lagali su kako ne bi izazvali konflikt zbog različitih mišljenja. 

Laganje se negativno odražava na mentalno zdravlje 

Iako mnogi ne vide problem u periodičnom, "sitnom" laganju, psiholozi smatraju da se ova navika veoma negativno odražava na mentalno zdravlje. Oni koji joj se prepuštaju, neretko, kao posledice, imaju niže samopouzdanje, kao i čitav spektar negativnih emocija, poput anksioznosti, kajanja, osećaja nelagode i nesreće. Pa, ne kaže se bez razloga da je iskrenost preduslov za miran san. 

"Učesnici koji su na testu slagali su rekli da su iskusili osećaj griže savesti i niskog samopouzdanja nakon što su to uradili, dok ispitanici koji su rekli istinu takva osećanja nisu imali", istakli su istraživači.

Na duže staze, laganje nije "isplativo" iz više razloga. Osim što ima negativne posledice na mentalno zdravlje, ono urušava i odnose sa ljudima u našem okruženju. Naročito ukoliko se laži u nekom trenutku obelodane. Čak i ukoliko naše laži nikada ni ne isplivaju na površinu, one svejedno imaju uticaj na odnose, budući da kada ih jednom "zaprljate" lažima, teško da ćete ikada moći da ih popravite. Makar i u svojim očima.