Šta je to efekat kameleona i zbog čega nesvesno kopiramo ljude u našem okruženju

Ovaj društveni fenomen zabavnog imena (naziv je dobio po reptilu koji menja boje) karakterističan je za sve ljude u interakciji sa spoljašnjim svetom. Međutim, šta on podrazumeva? Među najupadljivijim primerima su svakako nesvesna imitacija mimike, gestikulacije, načina izgovora i drugih elemenata ponašanja sagovornika, a što smo bliži sa njime, to se i dejstvo efekta pojačava.

Zbog čega se javlja efekat kameleona

Uzroci nastanka ovog fenomena su usko povezani sa evolucijom ljudi, a istraživanja pokazuju da nesvesno kopiramo ljude u našem okruženju kako bismo povećali šanse da budemo prihvaćeni. Ovu taktiku su koristili još naši drevni preci kako bi preživeli, udružujući se na taj način sa drugim plemenima.

Baš iz tog razloga sociolozi efekat kameleona nazivaju "sociološkim lepkom", jer, hteli mi to da priznamo ili ne, kopiranje druge osobe u našoj podsvesti učvršćuje odnos sa njom. Pa, logično je, na kraju krajeva, da ćemo i sami bolje prihvatiti neku osobu koja nam je slična po načinu komunikacije, navikama ili razmišljanjima.

Više sličnosti, više empatije i simpatije

Ustanovljeno je da ovaj fenomen može veoma pozitivno uticati i na našu interakciju sa  ljudima u okruženju. Kada komuniciramo sa nekim ko nam je sličan i sa kim lako nalazimo zajednički jezik, tu osobu automatski doživljavamo i simpatičnijom.

Osim toga, ovaj fenomen pospešuje i razvoj emocionalne inteligencije kod ljudi, budući da ima značajan uticaj na bolje razumevanje i veću empatiju. Dakle, nesvesno kopiranje u stvari predstavlja jedan od alata uz pomoć kojih nam mozak pomaže da stvaramo međuljudske odnose.

Da li se efekat kameleona javlja samo u odnosima sa bliskim ljudima

U čvrstim prijateljskim i stabilnim emotivnim odnosima je efekat kameleona svakako najintenzivniji, budući da kako vreme odmiče, dan za danom, mi imamo i više prilika da "pokupimo" neku reč, pokret ili naviku od bliskih nam ljudi. Replicirati možemo čak i kompleksnije osobine i oblike ponašanja.

Sa druge strane, psiholozi su ustanovili da se ovaj fenomen ne javlja isključivo u odnosima sa bliskim ljudima ili poznanicima. On se može manifestovati i u komunikaciji sa potpunim strancem, čak iako ne postoji ni vizuelni kontakt, govor tela koji ukazuje da je komunikacija dobrodošla i želja oba sagovornika za njenim produbljivanjem.