Dosadne glavobolje se najčešće manifestuju naglo u sred dana i većina nas dobro zna koliko ove boljke mogu da budu naporne. Brufen ili paracetamol nam pomognu da eliminišemo bol, ali kao što je poznato, on se često vrati. Takođe, glava nas boli nekad sa leve strane, nekad između očiju, nekad nam "pulsira" potiljak.
Vrste glavobolje i lokacija
U zavisnosti od toga gde osećamo bol obično se određuje koju vrstu glavobolje imamo:
- Tenziona glavobolja - bol na obe strane glave
- Migrenska ili hormonska glavobolja - bol na jednoj strani glave
- Klaster glavobolja - bol u oku ili oba oka
- Dnevna uporna glavobolja - bol na obe strane glave
- Hormonska glavobolja - bol na jednoj strani glave
- Sinusna glavobolja - bol u celom licu, ali i iza očiju, jagodica, čela i nosa
- Glavobolja od dehidracije - bol u celoj glavi ili na jednom mestu kao što su potiljak, prednja ili bočna strana, piše Helt Klivlend Klinik.
Tenziona glavobolja počinje na čelu
Privremeni stres, anksioznost, umor, nedostatak sna ili bes obično izazivaju tenzione glavobolje. Mogu da traju od 30 minuta do nekoliko dana.
"Kod ovih glavobolja, koje su poznate i kao glavobolja zbog stresa, obično ćete osećati blag do umeren bol sa obe strane glave. Počinje na čelu, slepoočnicama ili na potiljku i vratu. Imate utisak da vam se čvrst obruč steže oko glave", objašnjava dr Emad Estemalik.
Migrensku glavobolju prate mučnine i bol u vratu
Druga najčešća vrsta glavobolje, migrene, uzrokovana je promenama u hemijskoj aktivnosti mozga i aktivnosti krvnih sudova. Različiti faktori mogu izazvati migrenu, kao što su vremenske promene, hormoni i određena hrana. Migrene pogađaju žene više od muškaraca i mogu trajati od četiri sata do tri dana.
"Bol povezan sa migrenom može biti umeren do jak, sa pulsiranjem na jednoj strani glave. Takođe možete osetiti mučninu, povraćanje, bol u vratu i osetljivost na svetla, buku i zvukove", kaže Estemalik.
Klaster glavobolja - intenzivno pulsiranje iza oka
Veruje se da su uzrokovane hemijskom reakcijom u mozgu, dolaze sa jakim bolom koji uključuje intenzivno pulsiranje iza jednog oka. Takođe, prate je i suze, spušteni kapci i curenje iz nosa. Obično se javljaju jedan do tri puta dnevno tokom "klastera perioda", koji može trajati dve nedelje do tri meseca.
Dnevne uporne glavobolje počinju iznenada
Njihov uzrok je nepoznat, ali mogu biti posledica osnovnog inflamatornog procesa: "Ova vrsta glavobolje počinje iznenada sa stalnim blagim do umerenim bolom koji se oseća na obe strane glave. Ako postane ozbiljno bol traje nedeljama ili čak mesecima", pojašnjava dr Estemalik.
Hormonalna glavobolja česta za vreme menstrualnog ciklusa
Poznate i kao menstrualne migrene, hormonalne glavobolje obično počinju pre ili tokom menstruacije i obično su uzrokovane promenama nivoa estrogena.
"Pulsirajući bol se obično oseća na jednoj strani glave, a simptomi kao što su vrtoglavica, mučnina i zamagljen vid mogu da se pogoršaju sa pokretima, svetlošću, mirisima ili zvukovima", ističe dr Estemalik.
Sinusna glavobolja se ispoljava bolom u predelu lica
Ako imamo infekciju sinusa, prehladu ili alergiju, moguće je da ćemo imati sinusnu glavobolju zbog nakupljanja sluzi.
"Imamo osećaj da nas boli celo lice, sa tupim bolom iza očiju, jagodica, čela ili mosta nosa. Možemo imati začepljen nos, groznicu i gustu, bezbojnu sekreciju", kaže dr Estemalik.
Bol u glavi zbog nedovoljnog unosa tečnosti
Dehidracija podstiče bol u glavi i on varirata od blagog do veoma jakog. Može biti intenzivan samo na jednom mestu ili po celoj glavi. Ovaj bol lečimo tako što ćemo piti vodu ili elektrolite u malim gutljajima.
Kada treba posetiti lekara
Ukoliko često imamo glavobolje i one ometaju svakodnevni život, treba da se obratimo lekaru. Postoje određene situacije u kojima je od vitalnog značaja da odmah potražimo medicinsku pomoć, posebno ako imamo:
- iznenadnu glavobolju koja brzo postaje jaka
- groznicu koja ne prolazi
- ukočen vrat
- potres mozga
- konfuzija, slabost ili nejasan govor.
"Iako većina glavobolja nije opasna, lekar može da pomogne da odredite kakvu glavobolju imate i da vam pruži smernice o promeni načina života, kako da izbegnete okidače i koji lekovi mogu da pomognu", savetuje dr Estemalik.