Magazin
Da li nam pametni satovi zaista pomažu u postizanju fitnes ciljeva
Ako vam je jedna od novogodišnjih rezolucija bila da poboljšate svoje zdravlje i češće vežbate, onda ste verovatno razmatrali da li da kupite pametni sat, koji bi mogao biti vrsta "digitalnog asistenta" u postizanju ciljeva. Kako nam ovaj uređaj može pomoći da pratimo napredak, razvijemo nove fitnes navike i da ih se pridržavamo?
Jedan od najjačih pokazatelja za bavljenje fizičkom aktivnošću jeste da li pratite koliko se krećete u toku dana. Većina ljudi ima neku opštu predstavu o tome koliko su aktivni, ali to često nije baš tačno.
Svakako možemo i sami da pratimo nivo aktivnosti bez posebnog uređaja (na primer, možemo da zapisujemo sve što radimo), ali ova metoda je teška za primenjivanje na duže staze i manje je precizna u poređenju sa uređajima, koji prate svaki naš korak.
Kada beležimo korake ili "minute aktivnosti", možemo utvrditi da li ispunjavamo smernice za fizičku aktivnost (preporučenih 150 minuta umerene do intenzivne fizičke aktivnosti nedeljno). Pored toga, pametni uređaji nam omogućavaju praćenje napretka u ostvarivanju ličnih ciljeva i pregled dosadašnjih rezultata.
Mnogi pametni satovi danas prate i niz drugih parametara koji se smatraju važnim za praćenje zdravlja i kondicije. Međutim, da li je to zaista tako? Neke od osnovnih funkcija ovih uređaja su:
Praćenje otkucaja srca u stanju mirovanja
Naš puls u stanju mirovanja, koji je obično negde između 60 i 100 otkucaja u minuti, će se postepeno smanjivati što više budemo trenirali i ravijali kondiciju (posebno ako radimo vežbe visokog intenziteta). Rizik od smrti (bez obzira na uzrok) je znatno manji kada imamo nizak broj otkucaja srca u mirovanju, tako da praćenje ove aktivnosti pomoću pametnog uređaja može da bude veoma korisno.
Praćenje pulsa tokom vežbanja
Mnogi profesionalni sportisti mere otkucaje svog srca tokom vežbanja i proveravaju da li im je puls u određenoj "zoni" tokom treninga, kako bi postigli što bolje rezultate. Pametni uređaj ovde može da nam bude od pomoći i uglavnom je preporučljivo da koristimo onaj koji se veže za grudi, jer će biti precizniji od onog koji se nosi oko ručnog zgloba.
Ako nemamo strogo određen fitnes cilj, već samo želimo da poboljšamo naše navike vezane za vežbanje i kondiciju, onda nije potrebno da previše pažnje pridajemo otkucajima srca tokom treninga. Najvažnije je da smo aktivni i da se pridržavamo adekvatne rutine.
Kiseonik i kondicija
Našim mišićima je potreban kiseonik da bi mogli pravilno da rade, tako da što više kiseonika imamo u organizmu, to vežbe mogu biti intenzivnije a samim tim i rezultati bolji.
VO₂ max je maksimalna potrošnja kiseonika ili aerobni kapacitet koji organizam može da transportuje i iskoristi u toku vežbanja, sa postepenim pojačavanjem inteziteta. VO₂ max se iskazuje ili u apsolutnom odnosu u litrima u minuti ili u relativnom odnosu u mililitrima po kilogramu u minuti. Ovaj relativni odnos se često koristi da bi se procenila snaga i izdržljivost sportista.
Merenje se obavlja posebnim testom opterećenja gde se otpor i intezitet vežbanja postepeno povećavaju (na traci ili ergo-biciklu), dok se u isto vreme meri odnos koncentracije udahnutog kiseonika i izdahnutog ugljen dioksida. Ovaj sistem je najmerodavniji za određivanje kardiovaskularne spremnosti, to jest forme i maksimalne aerobne snage pojedinca.
Muškarcima i ženama koji nisu aktivni VO₂ max uglavnom iznosi manje od 30 ili 40 mililitara po kilogramu u minuti, ali sve mere koje prelaze ove cifre su znak dobre forme. Takođe, što je VO₂max viši, to je rizik od smrti manji.
Kako pametni uređaj može da izmeri VO₂ max? Pametni sat računa našu brzinu trčanja pomoću GPS-a i u isto vreme meri otkucaje srca, pa upoređuje ove rezultate sa generalnim statistikama: ako možemo brzo da trčimo, a da nam se otkucaji srca naglo ne ubrzavaju, pametni uređaj će da proceni da nam daje kondicija relativno dobra.
Iako ne možemo poptuno da se oslonimo na ove rezultate, jer nisu precizni kao oni koji se sprovode u laboratorijama, ako vidimo da se nivo našeg VO₂ max postepeno povećava, to može biti dobar znak da smo na pravom putu, što svakako utiče na dalju motivaciju za vežbanje.
Digitalni uređaj kao podstrek
Možda imamo generalnu ideju o tome koliko smo aktivni ili koliko kalorija unosimo, ali stručnjaci smatraju da su ove pretpostavke uglavnom netačne, prenosi "Sajens alert". Kada ljudi samostalno počnu da računaju svoj uspeh i napredak, pa zatim počnu da koriste pametni sat, često se iznenade kada vide da su precenili sopstvene sposobnosti i rezultate.
Ovo može biti dobar "putokaz", koji će korisnika usmeriti ka odabiru adekvatne ishrane i fizičke aktivnosti. Osim toga, uređaj predstavlja veliku uštedu vremena - sigurno je lakše da se oslonimo na tehnologiju koja konstantno radi u našu korist, nego da sami svakodnevno zapisujemo koliko smo kilometara prošetali ili koliko smo kalorija potrošili.
Nažalost, pametni sat ne može da obavlja vežbe umesto nas, tako da konačan uspeh zavisi od naše samodiscipline i želje za promenom. Ipak, vredi pokušati sa ovom vrstom praćenja aktivnosti, jer nam može otkriti neočekivane detalje o našim zdravstvenim navikama i pomoći nam da ih poboljšamo. Za detaljnije planove o ishrani i treninzima je preporučljivo da tražimo savete profesionalaca.
