Prokrastinacija se definiše kao "talenat" odlaganja obaveza za neko drugo vreme. To je problem koji pogađa skoro 20 posto odrasle populacije i može značajno uticati na kvalitet života. Kada prokrastiniramo ne odlažemo samo obaveze već i negativne emocije koje prate izvršavanje tih zadataka. Umesto onoga što bi trebalo da uradimo, mi sebe zaokupljamo drugim stvarima. Peremo sudove umesto da sednemo da učimo, listamo društvene mreže umesto da završavamo seminarski rad, gledamo još jednu epizodu serije umesto da odgovorimo na mejl koji nam je stigao još pre nedelju dana...
U tom smislu trebalo bi i razlikovati prokrastinaciju od lenjosti. Lenjost se definiše kao odsustvo želje i volje da se bilo šta uradi, dok je prokrastinacija odlaganje nečega što bi trebalo da se uradi u određenom roku. Posledica ovoga je da se obaveze završavaju u poslednji čas ili, u najgorem slučaju, da se uopšte ne završe.
Odlaganje obaveza ne dešava se samo u akademskoj i poslovnoj sferi, gde je svakako najčešće, već može da se preliva i na sve druge aspekte života. Koliko puta smo odložili viđanje sa prijateljima, odlazak kod lekara, početak dijete ili odlazak u teretanu?
Zašto odlažemo obaveze
Kada je reč o razlozima prokrastinacije, oni mogu biti razni i razlikuju se od osobe do osobe. Perfeckionizam se često dovodi u vezu sa prokrastinacijom, jer su perfekcionisti ljudi koji pred sebe postaljaju veoma visoke standarde. Ako smatraju da neki zadatak ne mogu da urade u skladu sa svojim očekivanjima, odložiće ga za drugo vreme, čekajući pravi momenat koji nikada ne dođe. Nisko samopouzdanje pojedinca je takođe uzrok prokrastinacije. Osoba sa niskim samopouzdanjem će smatrati da zadatak koji uradi neće biti dovoljno dobar i biće joj lakše da ga samo odloži za kasnije. Strah od neuspeha takođe može biti razlog odlaganja. Osoba smatra da zadatak ne može uspešno da obavi i strahuje od negativne povratne reakcije koja može doći od nadređenih. Nedostatak motivacije je takođe čest razlog. Nekada jednostavno ne možemo da nađemo svrhu onoga što bi trebalo da uradimo ili nas u stvari to i ne zanima.
Prokrastinacija može da dovede i do ozbiljnih posledica po mentalno i fizičko zdravlje pojedinca. Gotovo uvek se javlja krivica usled nezavršene obaveze uz pratnju stresa i anskioznosti. Dolazi i do negativne samorefleksije, osećaja niže vrednosti, a vrlo često može doći i do preopterećenosti poslom i burnauta. Mogu se javiti i problemi sa nesanicom, probavom i padom imuniteta.
Kako je pobediti
Za početak, potrebno je da priznamo sebi da imamo problem i da pokušamo da razumemo zašto odlažemo obaveze i u kojim situacijama to sve radimo. Kada smo svesni da imamo problem tek onda možemo da radimo na njegovom prevazilaženju. Neke od metoda su sledeće:
- Postaviti sebi konkretne i realne zadatke - na primer - danas ću da naučim prvi deo lekcije, napisaću uvod za seminarski, vežbaću 30 minuta...
- Dozvolite sebi da napravite greške, na kraju krajeva ne može sve biti savršeno, dobro je ponekad i da pogrešite.
- Napravite listu zadataka, tako da najteži zadatak stavite na prvo mesto. Njegovo rešavanje daće vam motivaciju i energiju za sledeći
- Sklonite sve što može da vas ometa u radu - isključite mobilni telefon, televizor...
- Nagradite se nakon uspešno završenog posla - kafa sa prijateljima, šetnja ili neki dobar film
- Organizujte sistem podrške - partner, prijatelj i član porodice koji može da vas podrži i proverava vaš napredak