Kada govorimo o visokom nivo šećera u krvi, verovatno nam odmah padne na pamet koliko slatkiša jedemo i da li preterujemo u njihovoj konzumaciji. Ova briga je legitimna, ali hrana nije jedini uzrok nastanka visokog šećera u krvi, i treba da pripazimo i na druge "krivce".
Stres
Kada smo pod stresom, tada se oslobađaju hormoni poput adrenalina i kortizola. U izrazitno napetim situacijama, otpuštanje ovih hormona povećava budnost i proizvodnju energije - što znači da će šećer u krvi skočiti. Kada se malo smirimo i stres opadne, takođe se i nivoi ovih hormona vraćaju u svoje ustaljeno stanje. Problem nastaje kada smo stalno izloženi stresu, jer ako je stalno visok nivo kortizola, onda može da se hronično povisi šećer u krvi. Zato je od velike važnosti je da izbegnemo svakodnevne stresore. Stručnjaci napominju da su joga, meditacija i praktikovanje dubokog disanja samo neki od metoda koji su se pokazali efikasnim u smanjenju napetosti.
Loš san
Nedostatak sna, baš kao i stres, može podstaći porast nivoa kortizola tokom dana, a samim tim i povećanje glukoze. Ukoliko ne spavamo dobro, to dokazano remeti naš osećaj za glad - odnosno postajemo više gladni tokom dana i manje siti nakon jela. Lekari naglašavaju da treba da otkrijemo uzrok nesanice, jer ćemo na taj način sprečiti da nivo šećera u krvi skoči.
Zanemarivanje fizičke aktivnosti
Neredovno kretanje, život bez fizičkih aktivnosti i sporta su itekako povezani sa nivoom šećera u krvi. Mišićima je potrebna energija za kretanje tokom vežbanja i oni će "povući" glukozu iz krvi kao gorivo. Hodanje pa čak i stajanje od par minuta posle jela pozitivno utiče na nivo glukoze u krvi, govori istraživanje iz 2022. godine, dok intenzivnije vežbanje ima još veći učinak, piše Majnd Bodi Grin.
Vreme jela
Na šećer u krvi ne utiče samo šta jedemo, nego i kada. Telo je metabolički aktivnije ujutro, što znači da je spremnije za bolju razgradnju hrane. Obedovanje uveče neposredno pre spavanja, nije dobra opcija i lekari preporučuju da večera bude bar par sati pre odlaska u krevet.