Mnogi od nas vole da slušaju muziku tokom vožnje, jer nam pomaže da ostanemo budni (posebno ako je put dugačak) osim što svaku vožnju čini zabavnijom. Ipak, kada dođe vreme za parkiranje ili kada nismo sigurni kuda idemo, odmah posegnemo za radiom i stišavamo muziku. Da li je ovo dobar način da poboljšamo koncentraciju ili je možda u pitanju samo psihološka varka?
Objašnjenje ove reakcije je vezana za opterećenje mozga zadacima. Svakodnevno prikupljamo informacije o svojoj okolini putem čula ukusa, sluha, mirisa, dodira i vida. Mozak, koji je deo centralnog nervnog sistema, kombinuje sve navedene informacije i odlučuje o našim sledećim koracima, a u isto vreme konstantno procenjuje koji je njegov primarni zadatak (kojem treba posvetiti najviše pažnje), kao i koji je sekundarni, koji zahteva manje pažnje.
Jedna mala studija sprovedena u Švedskoj pre nekoliko godina može da potvrdi ovaj fenomen. Učesnici su morali da rešavaju vizuelne zadatke, dok su im istraživači puštali muziku koju su morali da ignorišu. Nakon toga, snimci mozga volontera su pokazali da su nervi koji registruju zvuk slabije reagovali kada su radili na vizuelnim zadacima. Drugim rečima, mozak je samostalno "stišao" muziku.
"Naš mozak je u stanju da se prebaci sa zadatka na zadatak toliko brzo, u nanosekundi, da mislimo da smo u stanju da obavljamo više zadataka istovremeno - što zapravo nije tačno", objašnjavaju doktori za portal "Spouksmen (Spokesman)".
Ovo brzo prebacivanje koncentracije nije savršeno, jer se tokom procesa gube delići sekunde. Jedan, pa čak ni dva zadatka, nisu veliki problem za mozak, ali ukoliko ih ima više, mozak počinje da radi sa manjom efikasnošću i često može da napravi greške. Kada pokušavamo da se uparkiramo ili kada treba da obavimo neki zadatak tokom vožnje koji ne radimo često (traženje nepoznate ulice), kapacitet rada našeg mozga se ograničava na taj jedan zadatak.
Tada više ne slušamo razgovore putnika u vozilu, vidno polje nam se sužava i sva pažnja se usmerava na prizor ispred nas. Zbog toga mnogi vozači stišavaju muziku kada voze u saobraćajnim gužvama, traže određenu adresu ili čak kada voze po opasnim uslovima, kao što je jaka kiša. S obzirom da takve aktivnosti zahtevaju više koncentracije, smanjivanje jačine zvuka ili isključivanje radija uklanja suvišan zadatak, tako da mozak može više pažnje da posveti primarnom zadatku, kao što je pronalaženje pravog puta ili parkiranje.