Tokom dugogodišnjeg istraživanja ponašanja pasa, teorije za njihovo mahanje repom bile su različite: od iskazivanja sreće ili agresije do domestikacije pitomijih i socijalnijih predaka današnjih pasa, koji su naučili da prepoznaju ljudske reakcije i ponašali se u skladu s njima.
Recimo, neke od hipoteza uključivale su to da psi mašu udesno kao odgovor na pozitivna iskustva, kao što je interakcija s vlasnikom, a ulevo kada žele da se povuku ili u potencijalno agresivnim situacijama. Naučnica Silvija Leoneti sa Instituta za psiholingvistiku Maks Plank iznela je drugačiju teoriju, piše Bi-Bi-Si.
"Nova hipoteza podrazumeva da su ljudi svesno ili nesvesno odabrali određene pretke pasa koji mašu repom tokom procesa pripitomljavanja jer nas privlače ritmički stimulansi", rekla je Leoneti.
Doktorka Holi Rut Guteridž, istraživačica psećeg ponašanja na Univerzitetu Linkoln, rekla je da je mahanje repom društveni signal koji su psi prilagodili u interakciji sa ljudima jer je nama lajanje iritantno.
"Mi smo veoma vizuelna vrsta i cenimo ritam, to je zanimljiva misao koju bi trebalo istražiti, mada nisam sigurna da zaista toliko reagujemo na to", dodala je Guteridž.
Postoje arheološki dokazi koji dokazuju da su psi bili prvi ljubimci ljudi pre više od 30.000 godina. Ljudi su prvo držali vukove koji su bili pripitomljeni i živeli među ljudima u prvim naseljima.
Psi su takođe bili ljubimci i starih Egipćana i u Rimskoj imperiji.
U divljini, psi mašu repom da bi oterali muve, takođe pomaže im i u održavanju ravnoteže, međutim naučnici tvrde da se mahanje repom kod kućnih pasa može češće videti jer ljudi imaju veću naklonost prema rasama koje pokazuju "pitomost ili prijateljski odnos prema njima".
Stručnjaci su istakli da je pre 25 godina proučavanje lisica otkrilo da su lisice, kada su sa mladuncima uzgajane nekoliko generacija, pokazivale pitomost prema ljudima, i da su se na kraju se ponašale slično kao psi, uključujući i češće mahanje repom.