Voćni sokovi i gojaznost: Naučnici šokirali otkrićem da ovaj napitak uopšte nije toliko zdrav

Iako su decenijama voćni sokovi sinonim za najzdraviji izbor kada su osvežavajući napici u pitanju, naučnici su zaključili da oni imaju potpuno suprotno dejstvo ukoliko se pretera sa njihovom konzumacijom. Štaviše, upravo se oni povezuju sa viškom kilograma sa kojim se bore kako deca, tako i odrasli.

Ukoliko svakoga dana popijete jednu ili više čaša stoprocentnog voćnog soka, gotovo je sasvim izvesno da ćete dobiti koji kilogram viška. Da, dobro ste pročitali, ovi osvežavajući napici koje nutricionisti godinama, ako ne i decenijama preporučuju kao najzdraviju moguću soluciju, opšte nisu toliko zdravi!

"Fundamentalni problem sa voćnim sokovima je količina koja se popije", navodi koautor studije Volter Vilet i profesor medicine na Harvardu. "Konzumacija voća na ovaj način lako može dovesti do predoziranja", upozorava on u studiji koja je objavljena na portalu Džama Netvork.

Putem voćnih sokova unosimo veliki broj kalorija i šećera

Kako navode autori studije, problem ne izazivaju sami voćni sokovi, već činjenica da često ne možemo da se odupremo želji da popijemo veliku količinu istog. Ukusni su, osvežavajući, a najvažnije - prirodni. "Koliko često pojedete tri pomorandže? Retko. Ali, u jednoj čaši ceđenog soka ima oko tri pomorandže. A pitanje je hoćete li se zaustaviti na samo jednoj čaši, ili se vratiti po još", navodi Vilet. 

Putem voćnog soka, u naš organizam dospevaju šećer i drugi nutrijenti, koji su zdravi, ali samo u određenoj količini. Tako, previše šećera može biti okidač za insulinsku rezistenciju, dijabetes, metabolički sindrom, srčana oboljenja, gojaznost i druga hronična zdravstvena stanja, objašnjavaju eksperti. 

Koliko voćnog soka možemo popiti dnevno, a da ne ugrozimo zdravlje

Trend koji preporučuju nutricionisti, a koji promoviše ceđenje voća i povrća kako bi se iz njega ekstrahovale sve hranljive materije i vitamini, zapravo ne donosi ništa korisno u našu rutinu kada je ishrana u pitanju. Iako su svi vitamini, minerali i fitonutrijenti sadržani u voću i povrću zapravo u njihovom soku, ceđenjem se gubi jedan važan sastojak - vlakna.

Kada su optimalne doze ceđenog soka u pitanju, one variraju od uzrasta. Tako se bebama i deci mlađoj od godinu dana voćni sokovi uopšte ne preporučuju, dok se deci uzrasta od jedne do tri godine preporučuje ne više od 100 grama ceđenog soka dnevno. Deci uzrasta četiri do šest godina bi unos voćnih sokova trebalo ograničiti na oko 170 grama dnevno. Tinejdžeri i odrasli bi trebalo da piju ne više od 226 grama ceđenog soka dnevno, naročito ukoliko su na dijeti ili posebnom režimu ishrane.