Ko su "nepo-bebe" i zašto ljudi vole da ih mrze

Lili Rouz Dep, glumica i model, ćerka Džonija Depa i pevačice Vanese Paradi, izjavila je da ne razume odakle dolazi potreba za nazivanjem dece poznatih ''nepo-bebama'' (bebe nepotizma). Dodala je da svako od njih i dalje mora naporno da radi i da se dokaže u industriji, a ime ili veza roditelja samo pomažu da se stigne na prag, to jest da se počne.

To je upravo ono što je mnoge naljutilo u ovoj izjavi - stići na prag je najteži deo posla za one koji nemaju takvu privilegiju.

Kao odgovor na ovu izjavu, model Vitorija Ćereti je podelila svoje mišljenje preko Instagrama. Ono što je napisala potvrđuje da postoji ogromna razlika između nepo-beba i onih koji počinju kao potpuno nepoznati modeli. Opisivala je svoje iskustvo čekanja satima na kastingu, dok bi nepo-beba samo prošla pored i bila primljena pre nje. Takođe je rekla da na kraju dana, ako se desi da ne dobiju posao, uvek mogu da se vrate u udoban i luksuzan život koji im obezbeđuju roditelji.

Pored Vitorije, oglasila se i Anok Jai, supermodel. Anok je otkrivena preko fotografije na Instagramu i govori da, iako je delovalo kao da je brzo postala popularna i bogata, to nije bio slučaj. Bila je u dugovima i nosila teret izdržavanja svoje porodice, dok je u isto vreme viđala sebe na bilbordima. Za kraj je dodala da nije problem u samoj privilegiji, već u nedostatku svesti o njoj. Završila je objavu rečenicom o naporima koje mnogi moraju da pretrpe samo da bi bili u istoj prostoriji u kojoj je nepo-beba rođena.

Nepotizam postoji oduvek - od kraljevske porodice do Holivuda. Zašto je ovo postala toliko izražena tema danas? Iako je razumljivo da će poznati glumac svom detetu sigurno obezbediti udoban život i karijeru (svako bi to učinio), javnost počinje da oseća prezir, smatrajući da je takva prilika jednostavno poklonjena.

Jedno od objašnjenja može biti da se ljudi osećaju prevareno kada vide da njihov omiljeni glumac ili menekenka, nije dobio uspeh samo kroz naporni rad, već je imao olakšane okolnosti. Često se plasira da je ideal uspešne karijere kada neko izgradi sebe od samog dna do vrha. Na primer, u 90-tim je bilo veoma uzbudljivo slušati priče o pronalaženju supermodela u tržnom centru, ulici ili čak na pijaci.

Priče o ''običnim'' ljudima koji dožive ogroman uspeh pod teškim okolnostima su nešto sa čime se najveći broj ljudi može poistovetiti, jer svako mašta o unapređenju života kroz trud, i možda samo malo sreće. Kada se u ovakvu sliku dostizanja uspeha, naš idol ne uklapa, postajemo svesni nejednakosti sa kojima se suočavamo na direktan ili indirektan način.

Nepo-bebe nisu krive što su rođene sa poznatim roditeljima i udobnim životom. Mnogi ne bi priznali, ali svako bi želeo da u potpunosti iskoristi sve što mu je pruženo. Problem nastaje kada nepo-bebe ne žele da priznaju da su imale ovakvu vrstu pomoći, što otkriva njihov neiskren pristup i pogled na svet. Tada se pravi još veći jaz između zvezde i ''običnih'' ljudi, i prerasta u prezir i zavist. 

Ne osporava se rad i trud nepo beba, ali ono što se ovde najviše traži je da svako ko je imao lakši početak to i prizna. Danas je upravo ovakva iskrenost postala više tražena i poštovana, nego nametanje lažne ideje da svako može uspeti u određenim krugovima samo ako nije lenj i naporno radi.