Mama vas nije puštala da izlazite u isto vreme kao i brata, ili vam nije dozvoljavala greške kao što je to činila vašoj sestri...ovakva i slična iskustva deo su odrastanja mnogih porodica koje imaju dvoje ili više dece. Ne postoje dvoje dece koji su odrasli pod istim okolnostima, iako su bili u istom okruženju i imaju iste roditelje.
Kada dobiju decu, ljudi se većinom oslanjaju na modele ponašanja koje su naučili u svom detinjstvu. Ne postoji univerzalni model dobrog roditeljstva primenljiv na sve ljude, većina roditelja zapravo raste zajedno sa svojom decom. Kroz proces sazrevanja (kao ličnost i kao roditelj), menja se i način odgajanja dece.
Ukoliko ste prvo dete dobili u dvadesetim godinama života, ono će biti potpuno drugačije odgajano od deteta koje ste dobili u kasnim četrdesetim. Da li roditelj studira ili je stalno zaposlen, kakvog je zdravstvenog stanja, da li je uspeo da ostvari neke od svojih životnh ciljeva, samo su neke od okolnosti koje utiču na način odgajanja deteta.
"Temperament svakog deteta je drugačiji i pobuđuje drugačija osećanja kod roditelja. Iako roditelji vole svoju decu podjednako, neće odgovarati i reagovati na isti način na svu decu", kaže doktor Gabor Mate. Postoje deca koja su tiša, lakše sarađuju sa drugima, a neka su glasnija i zahtevnija, smatraju psiholozi.
Promene u dinamici života takođe utiču na odrastanje dece. Možda će mama, koja nije radila dok je imala prvo dete, svaki dan odsustvovati od kuće zbog novog posla dok odgaja drugo dete. U skladu sa tim, i deca će imati drugačije predstave o roditeljima, pa će na primer starije dete govoriti o mami sa kojom je provodilo ceo dan u igri, a mlađe o mami koja nikada nije bila kod kuće.
"Kada su roditelji dobili vas ili vaše sestre i braću, bili su u različitim fazama njihovog ličnog razvoja ili u potpuno drugačijim fazama njihove partnerske veze", navodi doktor Mate još jednu moguću razliku u odnosu na momenat kada se dete rodi.
Samo jedno dete može biti prvenac u porodici. I ono će imati potpunu pažnju odraslih, neće deliti mamu i igračke. Takođe, roditelji su nervozni kada prvi put dobiju dete, dok su mnogo opušteniji jer imaju znanje i iskustvo sa svakim narednim detetom. Sa prvorođenim detetom, većina roditelja je prezaštitnički nastrojena, previše brine. Pozivanje doktora za svaku kijavicu, trčanje u hitnu pomoć sa temepraturom ispod 38, je ono sa čim većina novopečenih roditelja može da se poveže.
Mlađa deca uče gledajući odnos roditelja prema starijim sestrama i braćom. Ukoliko dete primeti da je neko ponašanje neprihvatljivo, moguće je da će se samo menjati kako ne bi došlo u nevolju. I roditelj se menja u odnosu na decu. Ukoliko je jedno dete bilo odličan i sposoban đak, ili će očekivati da i drugo dete bude jednako dobro u školi ili će možda, nasuprot tome forsirati neka sasvim druga detetova interesovanja.
Drugačije se ljudi odnose prema muškom i ženskom detetu - ma koliko svi bili tolerantni i otvoreni, činjenica je da se o nekim temama lakše priča sa detetom određenog pola.
Kada sledeći put budete rekli prijateljima da nisu isti kao njihove sestre ili braća, znajte da ste u pravu. Niko ne odrasta na isti način čak ni u istom okruženju, iako potiču od istih roditelja. Možda je upravo ta različitost ono što nas kao mlađu decu štiti od grešaka, a kao stariju pokreće na menjanje i napredak.