Pisanje ili kucanje: Šta više razvija mozak

Analizom aktivnosti mozga naučnici su došli do zanimljivih rezultata koji ukazuju na to da pisanjena papiru uz pomoć olovke poboljšava razvoj neuronskih veza. U eksperimentu je učestvovoalo 36 studenata čija je moždana aktivnost beležena elektroencefalogramom (EEG), a rezultati su objavljeni u naučnom magazinu Frontijers in Sajkolodži.

Moždana aktivnost se poboljšava prilikom pisanja olovkom

Prilikom merenja aktivnosti mozga, studenti su dobijali niz zadataka, pri čemu su morali da napišu ili otkucaju na tastaturi slovo koje se pojaljuje na ekranu ispred njih. U svrhu eksperimenta su umesto obične olovke i papira korišćeni digitalna olovka i ekran osetljiv na dodir, koji su praktičniji, ali u potpunosti oponašaju pisanje.

Svaki put kada bi studenti pisali uz pomoć digitalne olovke po ekranu osetljivom na dodir, aktivnost različitih delova mozga bi se poboljšavala. Naučnici su zaključili da je razlog tome vizuelna informacija koja se dobija receptora pri korišćenju olovke. Pokret koji se vrši prilikom pisanja poboljšava razvoj neuronskih veza, koje su važne za proces učenja.

Kucanje na tastaturi nije toliko delotvorno u procesu učenja

Nasuprot tome, obično kucanje na tastaturi mozak stimuliše daleko manje. Ovo objašnjava i činjenicu da deca koja su učila slova na tabletima imaju poteškoće prilikom raspoznavanja onih koja liče jedno na drugo. U srpskom jeziku, to su slova ćirilična slova poput "ć" i "đ", "dž" i "c", pa čak i "h" i "ž". U latiničnom pismu, najbolji primer su mala štampana slova "d" i "b" koja izgledaju kao da su u odrazu ogledala.

Prilikom učenja i kucanja na tastaturi, mališani jednostavno ne osećaju razliku između slova jer nisu iskusili sam osećaj pisanja, odnosno njihov mozak nije memorisao pokret ruke prilikom pisanja slova.

I čitanje sa papira je učinkovitije od čitanja sa tableta

Krajem prošle godine, naučnici su došli do sličnog otkrića, samo što je tada predmet istraživanja bio stepen usvajanja pročitanog materijala sa papira ili gedžeta. U svom istraživanju, naučnici su analizirali više od  20 naučnih istraživanja na temu razumevanja i čitanja, a ukupno su sagledani rezultati skoro pola miliona učesnika.

Njihov zaključak nedvosmisleno ukazuje na to da se materijali koji se čitaju sa papira čak 6 do 8 puta lakše usvajaju. Sa druge strane, procenat usvajanja tekstualnog sadržaja koji je prikazan na nekom od digitalnih uređaja (poput telefona, tableta i slično) je gotovo jednak nuli. Objašnjenje ovakvog fenomena se krije u kvalitetu digitalnog teksta.