Kada uđemo u pedesete ili šezdesete godine života, prirodno je da očekujemo razne promene - moguće je da ćemo imati povišen pritisak, nismo tako pokretni kao što smo bili pre, javljaju se problemi sa snom, bore na licu su sve primetnije. Takođe, starenje se odražava i na mozak. Male greške koje se ponekad dogode tokom dana mogu se pripisati normalnom starenju najbitnijeg organa nervog sistema, a kada one znače nešto ozbiljnije?
Normalno je da doživimo kognitivni pad kako starimo, kažu naučnici. "Najistaknutiji efekat tipičnog starenja je usporavanje mentalnih procesa, kao što su promena ukorenjenih navika ili uključivanje novih informacija. Naš mozak obično kompenzuje ove promene, tako da i dalje možemo da funkcionišemo nezavisno", kaže Dilan Vint, neurolog i neuropsihijatar.
Kada je zaboravljanje postaje znak nečeg ozbiljnijeg
Kognitivni pad postaje zabrinjavajući kada počne da ometa svakodnevno funkcionisanje i formalno se zove demencija, naglašava neurolog.
"Ako ste zaboravni, imate probleme sa komunikacijom ili druge simptome koji vas brinu, razmislite o konsultaciji sa neurologom. To ne znači da imate Alchajmerovu bolest ili drugu vrstu demencije, ali specijalista može pomoći da se suzi uzroke", savetuje doktor Vint.
Sa godinama, mozak nije tako efikasan u usvajanju novih stvari
U pedesetim godinama života, mozak se smanjuje: "Korteks, spoljašnji sloj mozga postaje tanji, omotač koji okružuje vlakna neurona može početi da se razgrađuje, a receptori se ne aktiviraju tako brzo. Takođe, kognitivne funkcije kao što su prisećanje imena i brojeva, brzina obrade, brzo prebacivanje sa jednog na drugi zadatak mogu biti usporenije", pojašnjava Dilan Vint, neurolog i neuropsihijatar, a piše Haf post.
Još uočljivije, tokom ovog vremena primećen je suptilan pad onoga što se zove epizodično pamćenje, na primer, ko je bio prisutan na nekom sastanku prošle nedelje i kog dana je taj sastanak održan, pojašnjavaju stručnjaci.
Ipak, u ovoj dekadi života, postoje i određene prednosti: "S druge strane, aspekti spoznaje, kao što su moralno rasuđivanje, mudrost i emocionalna regulacija, obično nastavljaju da se poboljšavaju tokom ovog perioda", naglašava neuropsihijatar.
Doktori naglašavaju da se u pedesetim godinama događaju i hormonske promene zbog menopauze kod žena i andropauze kod muškaraca: "Kognitivni pad može nastati zbog naglog pada hormona, kao što je pad estradiola povezan sa menopauzom", pojašnjava doktor.
Što se tiče šezdesetih godina, promene su sve uočljivije. "Iako se zadržava akumulirano znanje tokom života, mozak postaje manje efikasan u usvajanju novih stvari", kaže doktor.
Kako održati mozak zdravim
Iako se ne može mnogo učiniti u vezi sa prirodnim smanjenjem mozga koje dolazi sa starenjem, način života može napraviti ogromnu razliku za njegovo zdravlje.
"Vežbanje ima najveći uticaj na zdravlje mozga", ističe neurolog.
Takođe je važno da ostanemo povezani sa porodicom i prijateljima kako starimo, jer društvo pruža podršku, smanjuje stres, utiče na bornu protiv depresije i poboljšava intelektualnu stimulaciju.
Mnoga medicinska stanja snažno su povezana sa padom funkcije mozga. Stoga, održavanje zdravlja tela je ogromna komponenta koja se održavanja na zdravlja mozga.
"Održavajte krvni pritisak i težinu na zdravim nivoima, uzimajte lekove kako je propisano, minimizirajte so i šećer, ostanite aktivni i ostanite društveno povezani i pozitivni. Kvalitet sna je takođe veoma važan i trebalo bi da posetite profesionalca ako je vaš san neadekvatan u količini ili kvalitetu", rekao je Vint.