Iako su zimski praznici iza nas, mnogi od nas su sigurno dobili poklone kojima nisu oduševljeni. Nekada nam se poklon toliko ne dopada da se čak možemo zapitati: "Zašto bi mi neko ovo dao? Da li me uopšte poznaje, da li ga ovo zaista podseća na mene?"
Ovakve misli nam uglavnom prolaze kroz glavu u prvih nekoliko sekudni, kada tek ugledamo novi (neželjeni) poklon. Ako poklone otvaramo i analiziramo nasamo, u redu je da otvoreno pokažemo negodovanje, ali šta ako je davalac sa nama, posmatra nas i nada se pozitivnoj reakciji?
Postoji nekoliko opcija na koje možemo da se oslonimo. Pre svega, uvek je prikladno i preporučljivo da kažemo "Hvala", uz osmeh. Nekada je to sasvim dovoljno, ali nekada ne može da sakrije naša iskrena, negativna reakcija. Kako možemo da prikrijemo nezadovoljstvo, da ne bismo uvredili davaoca, ali ipak pokazali poštovanje?
"Hvala što misliš na mene!"
Poklon znači da je neko izdvojio svoje vreme i/ili novac na nas, tako da možemo da se zahvalimo na samom gestu: "Hvala što si me se setio/la, što misliš na mene" i slične fraze mogu biti iskrena, pozitivna reakcija, koja odvraća pažnju sa samog predmeta i preusmerava je na drugu osobu i njihov velikodušan postupak.
"Dopada mi se boja/oblik/tekstura..."
Čak i kada je u pitanju poklon koji verovatno nikada ne bismo odabrali za sebe, sigurno možemo pronaći barem jedan detalj koji nam se dopada ili koji možemo da pohvalimo. To može biti boja, tekstura, oblik, veličina, možemo reći da nas podseća na neki drugi predmet (koji nam se zaista dopada), možda je to proizvod brenda koji volimo...
Ako se skoncentrišemo na ove pozitivne strane, manja je verovatnoća da ćemo se "robotski" zahvaliti, već ćemo, barem na trenutak, pokazati iskren entuzijazam.
"Preplavljen/a sam emocijama!"
Bilo da su to negativne ili pozitivne emocije, ovom rečenicom možemo da opravdamo nedostatak širokog osmeha i očiglednog oduševljenja. Navedena fraza, uz jednostavno "Hvala", može da nas "spasi" od preteranog pokazivanja osećanja. U većini slučajeva, drugi će prihvatiti ovaj odgovor i neće nas pritiskati da dalje obrazložimo utiske.
"Kako/gde si ovo pronašao/la?"
Ako nam je teško da procenimo koji deo poklona nam se dopada, možemo da krenemo da postavljamo pitanja o poklonu, o njegovom poreklu, materijalu od kojeg je napravljen, gde ga je davaoc pronašao, zašto ga je baš podsetio na nas...
Na ovaj način odvlačimo pažnju sa sebe i dajemo priliku drugoj strani da opiše proces kupovanja. Možda bi nam njegovo objašnjenje čak moglo promeniti mišljenje o daru i uspeli bismo da mu se iskreno zahvalimo.
Iskrenost i poverenje
Na kraju, ako smo dobili poklon od nekoga ko nas zaista poznaje i koji će ceniti naše mišljenje, možemo da otvoreno kažemo da nam ipak ne odgovara. Naravno, i u ovom slučaju bi trebalo da budemo učtivi, ali možemo udeliti i konstruktivne kritike.