Bez obzira da li smo u dugoročnoj vezi ili u braku, nije važan samo odnos koji imamo sa našom drugom polovinom, već i sa njegovim/njenim roditeljima. U većini slučajeva, na početku se dobro slažemo sa njima, prihvataju nas, jer nas je, ipak, njihovo dete odabralo i žele da ga podrže. Iako sve deluje idealno, vremenom može da dođe do situacija koje na suptilan, ali efikasan način prouzrokuju nesklad i remete dinamiku našeg odnosa sa njima, pa samim time i sa našim partnerom.
Nisu to uvek direktni konflikti, već mogu biti događaji koje moramo da "analiziramo" dublje, da primetimo da li se ponavljaju više puta, kako naš partner reaguje na njih, a najčešći primeri su:
Partner prihvata njihove predloge bez konsultacije sa nama
Pokazatelj kvaliteta odnosa mogu da budu različiti izazovi, u kojima je važno da sa partnerom donesemo odluke. U zdravoj vezi, partner će uvek da se konsultuje sa nama o zahtevima ili predlozima koje njegovi roditelji imaju, posebno ako na bilo koji način utiču na nas.
Na primer, ako je partner otišao da poseti roditelje koji žive daleko, pa ga oni zamole da ostane kod njih duže nego što je planirano, trebalo bi prvo sa nama da razgovara i vidi da li nam to odgovara, umesto da odmah prihvati molbu.
Ako sa partnerom planiramo da imamo porodicu, onda mi postajemo prioritet - to ne znači da roditelji nisu važni, ali bi svaka odluka trebalo da se donosi "timski", iz poštovanja prema našoj vezi.
Priskače u pomoć čak i kada nije hitan slučaj
Dobro je da obratimo pažnju na način na koji naš partner reaguje na pozive ili poruke od svojih roditelja. Ako je bez razmišljanja spreman da sve drugo ostavi i odmah odgovori (ili ode da im pomogne ako im je potreban), to može biti loš znak.
Ovaj veliki osećaj odgovornosti brzo može da se pretvori u osećaj krivice ako želje roditelja nisu odmah ispunjene. To sprečava našeg partnera da uspostavi zdrave granice sa njima, što na početku možda neće biti toliki problem, ali vremenom će postati ozbiljna prepreka u našem odnosu.
Dodatni stres tokom velikih promena
Venčanje, trudnoća, velike selidbe i slični događaji su stresni, a roditelji partnera mogu samo da budu dodatni emocionalni teret, i to na više načina. Pre svega, mogu da osećaju potrebu da komentarišu i kritikuju svaku odluku koju donesemo, zbog čega možemo počneti da sumnjamo u sopstvene procene i postupke.
Povremeni roditeljski saveti su uvek dobrodošli, ali doći će doba kada njihova perspektiva i očekivanja više ne mogu da upravljaju našim životom. Ako naš partner ovo ne može da prihvati, onda je to "crvena zastavica".
Ogovaranje drugih članova porodice
Kada razvijamo porodične odnose, povremeno će doći do "brisanja granica", pa će se razgovarati i o drugim ljudima, a posebno o drugim članovima porodice. Kada nas roditelji partnera prihvate i odluče da je u redu da sa nama dele svoja mišljenja o drugima, čak i kada su negativna, to isprva može da deluje kao dobra stvar, jer konačno imaju poverenja u nas.
Međutim, tada sebi moramo postaviti pitanje: Imam li ja poverenja u njih? Ako su spremni da na ovaj način pričaju o drugima, šta li će pričati (ili već pričaju) o meni? Tada je dobro da dobro razmislimo pre nego što podelimo isuviše intimnih detalja sa njima, posebno ako su vezani za našu vezu.