Magazin

"Instagramična" hrana koju gledamo na društvenim mrežama je jedan od uzročnika gojaznosti

Koliko ste samo puta dok "skrolujete" društvenim mrežama naleteli na sliku sočnog burgera zbog koga vam je krenula voda na usta, ili videli neku krofnu ili palačinku koje su toliko izledale primamljivo da ste odmah poželeli da ih pojedete? Dobra vest je da niste jedini, a loša - da je ovakva "instagramična" hrana jedan od razloga za razvoj gojaznosti.
"Instagramična" hrana koju gledamo na društvenim mrežama je jedan od uzročnika gojaznosti© Canva / SHOTPRIME

Blogeri i influenseri (i svi oni koji se tako osećaju) masovno objavljuju na svojim nalozima na Instagramu i drugim društvenim mrežama slike i snimke hrane. Estetične fotografije obroka najčešće su ispraćene i odgovarajućim haštagovima #foodporn ili #junkfood, a hrana na njima izgleda kao iz najboljih svetskih kuvara - sočna, sa savršenom koricom zlatne boje ili punjena najlepšim filom na svetu.

Međutim, ono što se pod ovakvim haštagovima promoviše retko kad spada u kategoriju zdrave hrane. Iako u deljenju slika obroka i nema ništa loše, libanski naučnici smatraju drugačije.

"Instagramična" hrana u nama izaziva žudnju i osećaj gladi

Kako bi razumeli uticaj fotografija i video snimaka hrane na ljudsku psihu, naučnici su sproveli zanimljiv eksperiment, u kome su volontere zamolili da "skroluju" Instagramom 15 minuta. Sadržaj koji je trebalo da gledaju je povezan isključivo sa hranom: burgerima sa čijih se ivica sliva čedar sir, hrskavim krompirićima ili savršenim picama.

Nakon eksperimentalnih 15 minuta, rezultati su pokazali da je dobrovoljcima porastao apetit, a da su naročito bili željni slane, začinjene i hrane koja je puna masnoća. Akademici Libanskog Univerziteta su ovakve rezultate shvatili veoma ozbiljno i upozorili da i puko razgledanje slika nezdrave hrane na društvenim mrežama može biti problematično. 

"Vizuelna glad" je najveći okidač nezdravih navika

Ovo eksperimentalno istraživanje pokazalo je da je uticaj fotografija i video snimaka hrane enorman, kao i da su u zoni rizika i mentalno, a posledično i fizičko zdravlje. Nakon razgledanja sadržaja koji je je fokusiran na nezdravu, ali ujedno i vizuelno primamljivu hranu, naše telo šalje mozgu signal da je gladno, ali - taj impuls je lažan. Ovaj fenomen naučnici su nazvali "vizuelna glad" ili na srpskom - gladne oči.

Nakon primanja signala, mi reagujemo na dva načina: ili pohrlimo da što pre spremimo ili poručimo hranu koja nam se jede (a koja je nalik onoj koju smo videli) ili postanemo anksiozni jer trenutno nismo u mogućnosti da jedemo iz bilo kog razloga. Svakako, ni jedno ni drugo nije dobro, kako po naš organizam i liniju, tako i po naše raspoloženje.

image