Opuštajuće druženje sa prijateljima ili veče sa članovima porodice gotovo uvek podrazumeva i neku hranu - bilo da su u pitanju grickalice ili kompletni obroci. Međutim, istraživanja pokazuju da upravo konzumacija obroka u društvu dovodi do prejedanja.
Kada smo u društvu jedemo i do 50 posto više
Uživanje u hrani povećava se kada smo okruženi bliskim ljudima, a što nam je u društvu zabavnije i prijatnije, to smo i skloniji preterivanju u jelu. Ovakav zaključak izneli su naučnici sa Univerziteta u Birmingemu, koji su analizirali preko 40 naučnih studija o unosu hrane.
Konzumacija obroka u društvu ne zadovoljava samo puku potrebu za hranom, već je i svojevrsni način povezivanja sa ljudima koji nas okružuju. To je ritual koji nas spaja, u kome uživamo i koji naše socijalne odnose čini čvršćim, naročito ukoliko je on ispraćen i dobrom pričom i ponekom čašicom pića.
Međutim, koliko je ovakva navika dobra za druženje, toliko je loša po našu liniju, ali i zdravlje. Dosadašnje studije otkrile su da su veličine obroka između 29 i čak 48 procenata veće kada jedemo u društvu bliskih ljudi, nego kada jedemo sami, u svoja četiri zida!
Samo dve kategorije ljudi u društvu jedu manje
Međutim, kao i svako drugo, i ovo pravilo ima svoje izuzetke. Istraživanja su pokazala da su žene bile te koje su u većem broju slučajeva jele manje porcije ukoliko su bile u društvu muškaraca, bez obzira na to da li su im oni bili prijatelji ili potencijalni partneri.
Osim žena, i gojazne osobe su u prisustvu drugih ljudi, bilo da su to prijatelji ili članovi porodice, birale obroke koji su manji, manje kalorični i zdraviji. Razlog za to leži u strahu od osude i tuđih predrasuda, premda veliki broj ljudi smatra da će na osnovu našeg izbora hrane o nama biti donet sud, pozitivan ili negativan.