Magazin
Na levom ili desnom boku: Kako je zdravije spavati
Kvalitetan san je od vitalnog značaja za zdravlje jedne osobe, a osim spoljašnjih faktora, na njega utiče i poza u kojoj spavamo. Iako je to kako se namestimo tokom sna više stvar navike, spavanje na levom boku je zapravo zdravije i preporučljivije.
Ljudski organizam je veoma složen sistem, čije pravilno funkcionisanje zavisi od mnogobrojnih faktora. Jedan od ključnih faktora koji utiču na pravilan rad svih organa (a samim tim i čitavog organizma) jeste zdrav i kvalitetan san.
Međutim, osim što bi trebalo da eliminišemo sve eksterne ometače da bismo se dobro naspavali, važno je i da povedemo računa o tome na kojoj strani, odnosno na kom boku spavamo. Prvenstveno zbog koherentnosti svih unutrašnjih procesa u organizmu.
Spavanje na levoj strani je zdravije
Stručnjaci sugerišu da je spavanje na levom boku daleko zdravije nego na desnom, a za ovo mišljenje postoji i niz logičnih objašnjenja, koja su povezana sa zakonima fizike, kao i anatomijom ljudskog tela.
Limfni sistem radi bolje ako spavamo na levom boku
Slezina je najveći organ u limfnom sistemu, a budući da se ona nalazi se sa leve strane tela, prilikom spavanja na levom boku ona radi efikasnije. Objašnjenje leži u gravitaciji, zahvaljujući kojoj se slezina snabdeva većom količinom krvi, čime se omogućava i njeno brže filtriranje.
Digestivni trakt brže eliminiše otpadne materijale
Spavanje na levom boku pozitivno utiče i na proces varenja, ali i transportovanja otadnih materijala iz tankog u debelo crevo. Na taj način, sve što je nusprodukt redovne ishrane iz organizma se eliminiše brže. Osim toga, spavanje u ovom položaju, želudac ne pritiska sam vrh pankreasa, zahvaljujući čemu se digestivni enzimi kreću brže i slobodnije.
Kardio-vaskularni sistem je manje opterećen, a njegov rad pojednostavljen
Takođe, spavanje na levom boku pojednostavljuje rad kardio-vaskularnog sistema i njegovog glavnog organa - srca. I u ovom slučaju možemo zahvaliti gravitaciji, premda spavajući u ovom položaju, leva srčana komora lakše prima krv iz pretkomore, u koju dospeva arterijska krv. Samim tim, i njeno dalje pumpanje kroz aortu u telo odvija sa mnogo manje opterećenja, što organizmu odgovara.
