Čovekoliki majmune mimikom i gestikulacijom veoma podsećaju na ljude. Međutim, do sada nije bilo jasno koliko vizualna sličnost određenog gesta odgovara značenju koje mu pridaju ljudi. Na prvi pogled deluje malo verovatno da možemo razumeti smisao životinjskih pokreta, čak i tako evolucijski bliskih, kao što su viši primati. Ipak, rezultati nedavno sprovedenog istraživanja govore suprotno.
Škotski Univerzitet Sent Endrju nekoliko godina je posmatrao ponašanje čovekolikih majmuna u divljini i sastavio rečnik od 80 gestova, čije je značenje uspeo da definiše. Mnogi su karakteristični i za druge primate, uključujući ljude. Ali autore je više zanimao pitanje koliko ljudi mogu intuitivno razumeti značenje gestova koji se danas ne koriste.
Istraživači su pripremili dvadeset kratkih video snimaka prikazujući deset prilično uobičajenih gestova šimpanzi i bonobo. Zatim su ih ugradili u onlajn igru u kojoj je trebalo da učesnici izaberu značenje gesta iz četiri ponuđena varijante. Ukupno je testirano 5656 ljudi, i u više od polovine slučajeva su tačno odredili smisao gestova, čak ne znajući u kojem kontekstu su ih demonstrirali primati.
Ljudima se igra toliko dopala da su autori odlučili da je stave u otvoreni pristup, tako da danas svako ko želi može proći test "čovekolikosti". Međutim, rezultati se više ne uzimaju u obzir, pošto je ovaj deo istraživanja završen.
Jezik predaka
Sposobnost čoveka da razume gestikulaciju majmuna može se objasniti na različite načine. Na primer, ljudi i drugi primati mogu jednako interpretirati signale kretanja zbog sličnosti fizičke građe tela i uređenja nervnog sistema, kao i zbog bliskosti društvenog uređenja života. Međutim, autori smatraju da fenomen ima dublje korene. Nekada su zajednički preci ljudi i majmuna koristili jedan zajednički sistem neverbalne komunikacije, a ključni elementi tog sistema i dalje se čuvaju u našem genetičkom kodu.
Zanimljivo je da deca do dve godine, nezavisno od nacionalnosti i kulturne pripadnosti, koriste isti set gestova, koji je otprilike u skladu sa "majmunskim". To je dokazalo jedno od prethodnih istraživanja autora.
Zoopshiholozi tradicionalno koriste eksperimente sa video snimcima kako bi proverili razumevanje neverbalnog jezika primata. Međutim, ovaj pristup su prvi put primenili kako bi procenili sposobnost ljudi da čitaju gestove svojih najbližih srodnika među životinjama.
"Gestikulacija i mimika modernih ljudi su toliko raznovrsni da je vrlo teško izdvojiti zajedničke gestove svim primatima samo posmatranjem ljudi", navodi se u saopštenju za štampu jedne od autora studije, dr Kirsti Grejem, prenosi ruska Gazeta.
"Krenuli smo obrnutim putem, pokazujući učesnicima video zapise tipičnih gestova majmuna i otkrili da ljudi mogu razumeti ove znakove, koji su deo evolutivno drevnog zajedničkog rečnika gestova za sve vrste majmuna, uključujući i nas."
Evo naprimer samo nekolikocgestova koji su bili deo testa i njihova interpretacija - ako primat napravi gest "jako velika ogrebotina" grebeći se noktima po grudima, on na taj način moli svoje voljene da ga maze i brinu o njemu. Ako "obriše usta", traži da podeli hranu, a ako protrese granu ili neki drugi predmet, nudi seks.
"Očekivali smo da će ljudi moći da razumeju ove signale, ali ono što nas je iznenadilo je to da su završili zadatak bez ikakvih dodatnih informacija u vezi sa situacijom u kojoj majmuni koriste ove gestove - šta su radili pre toga, kakav je odnos među njima", kaže Grejem."Nakon što smo učesnicima dali ove informacije, njihovo razumevanje se samo neznatno poboljšalo- za oko pet procenata.
Autori studoje iz ovoga zaključuju da su važni i sami gestovi, koji se očigledno odnose na osnovni sistem komunikacije koji su naši preci, zajednički sa drugim višim primatima, koristili pre oko šest do sedam miliona godina, čak i pre pojave složenog ljudskog jezika.