Iako je sada svetski dostupna i korišćena, na samom početku su je mnogi vladari zabranjivali, jer se smatralo da podstiče revolucionarne misli i promene ponašanja. Zbog energije koju kafa daje kada se konzumira, često se, mešanjem sa mašću pripremao sit obrok. Zanimljivo je i da zrna kafe, kao koštice bobica koje rastu u žbunu, pripadaju porodici voća.
I pored zabrana, u 16. veku njena trgovina se proširila svetom, a glavna luka preko koje je kafa dolazila u Evropu, bila je Venecija. U isto vreme prodavnice kafe postaju mesto okupljanja lokalnih intelektualaca, a zatim i širokih narodnih masa. Do kraja 18. veka samo je Venecija imala preko 200 ovakvih prodavnica.
Milanski inženjer Luiđi Becera je 1901. godine prvi put napravio espreso koristeći parnu mašinu kako bi se proizvela kratka, jaka, kremasta tečnost bez grudvica u boji lešnika. Naziv espreso dobila je zbog brzine kuvanja, a posetioci su mogli da piju svoj espreso stojeći dok razgovaraju o poslu ili čitaju novine.
Ako vas put odvede u Italiju, zemlju espreso kafe, poručite dopio (dupli), ristreto (sa više tople vode), makijato (sa mlekom), kapućino (sa penom od mleka) ili koreto (sa dodatkom likera).
Najveći proizvođač kafe danas je Brazil, sa skoro 40 procenata ukupne proizvodnje. U Srbiji se sve više konzumiraju napici "iz espreso aparata", iako je i dalje na tržištu najzastupljenija domaća crna kafa.