Za ova kultna književna dela autori su sami crtali ilustracije

Mnoga poznata književna dela su popularna ne samo zbog njihovih jedinstvenih priča, već i zbog vizuelnog prikaza likova i svetova u kojima se odvija radnja. Na primer, kada samo čujemo ime knjige "Alisa u zemlji čuda", odmah zamišljamo plavu devojčicu koja razgovara sa zecom, a ova asocijacija ne bi postojala da originalni autor nije odlučio da je nacrta. Koja još poznata književna dela su imala ilustracije koje su sami autori napravili i time "zapečatili" vizuelni identitet svojih knjiga?

Kreativni impuls koji pokreće svakog umetnika naizgled ne poznaje granice: Vizuelni umetnici vrlo često koriste različite medije, dok mnogi pisci imaju želju dočaraju svetove izvan pisane reči, a postoje i oni koji ova sva sveta spajaju, kako bi "oživeli" svoje ideje na "opipljiv" način.

Iako neki smatraju da čitalac treba da koristi sopstvenu maštu kada upija reči iz knjige, ilustracije mogu da budu prilika da se čitaoc "uključi u priču" i bolje razume puni obim autorove vizije.

Ovaj princip se dugo primenjuje u književnosti, a neki od najpoznatijih pisaca koji su radili sopstvene ilustracije su:

Antoan de Sent Egziperi - "Mali princ" (1943)

"Mali princ" je jedna od najpopularnijih priča za odrasle i decu, koja opisuje dete princa, koji putuje na različite planete, gde na svakoj živi jedna odrasla osoba. Njegove interakcije sa odraslima predstavljaju alegorijski prikaz ličnih ili društvenih nedoumica pisca.

Autor i avijatičar Antoan de Sent Egziperi služio je u francuskom vazduhoplovstvu u 20. veku, kada je Francuska pala tokom nacističke invazije. Zatim je otišao u izgnanstvo u Sjedinjene Države, gde je ostao do 1943. godine, i u tom periodu je stvorio ovu knjigu. Oslanjao se na lična iskustva koja je doživeo kao pilot i svetski putnik.

Brojne generacije su bile dirnute ovom knjigom, ali ono što je čini jedinstvenom je to da je autor uneo sav svoj kreativni duh u proces stvaranja ovog dela, te je i originalne ilustracije napravio sam.

U jednom intervjuu je rekao da je na površini (za koju je pretpostavio da je prazan komad papira) ugledao figuru nalik na dete. Upitao je figuru ko je, pa je "dobio“ odgovor: "Ja sam Mali princ." Od tada mu se razvila ideja za izgled glavnog junaka.

Sent Egziperijevi izvanredni akvareli i skice koje ilustruju princa i njegova putovanja (koje često imaju mrlje od šoljice kafe ili su "potpisane" opuškom cigarete) se mogu videti u Morgan biblioteci u Njujorku.

Dž.R.R. Tolkin - "Hobit" (1937)

Kao jedno od najvoljenijih i najuticajnijih dela književne fantastike, "Hobit" je svetu predstavio nestvaran i čaroban univerzum patuljaka, zmajeva, vilenjaka... Svet "Hobita" je izuzetno složen, tako da je prvobitna verzija objavljena uz 20 autorovih ilustracija koje ga detaljno prikazuju.

Tolkin je proveo otprilike narednih sedam godina pišući knjigu, kao i ilustrujući ekspanzivni svet fantazije u koji je priča smeštena. Iako je prvobitno izdanje imalo impresivan broj ilustracija, tokom priprema za 75. godišnjicu knjige, u 2012. godini, otkriveno je da je Tolkin zapravo stvorio preko 100 ilustracija, od kojih su mnoge bile gotovo zaboravljene u arhivama.

Radovi su uglavnom akvareli, crteži mastilom i skice, a zajedno odražavaju mnoge Tolkinove vizuelne inspiracije. Glavni među njima bio je poznati engleski slikar Vilijam Moris iz 19. veka i pionir Pokreta za umetnost i zanat, što se može videti u harmoničnim paletama boja i izbegavanju preterano zahtevnih kompozicija. Nordijska mitologija i vizuelna kultura takođe su bili ključni izvori inspiracije za Tolkina.

Luis Kerol - "Alisa u zemlji čuda" (1865)

Serija ovih knjiga Čarlsa Dodžsona, poznatijeg pod pseudonimom Luis Kerol, su neke od najpoznatijih i najprodavanijih knjiga za decu. Ilustracije prvog izdanja uradio je ser Džon Tenijel i one su postale najprepoznatljiviji prikazi Alise i mnogih drugih likova koji naseljavaju Zemlju čuda.

Ono što je manje poznato jeste da je sam Dodžson napravio 37 crteža mastilom, da bi ilustrovao originalni rukopis, pod nazivom "Alisine avanture pod zemljom" (1862-64), postavljajući temelj za atmosferu i mnoge prepoznatljive detalje povezane sa danas dobro poznatom pričom.

Način na koji je Dodžson prikazivao situacije i emocije je bio vrlo interesantan: Na primer, znamo da Alisa kreće da raste nakon što pojede začaranu tortu, zbog čega je zarobljena u prostoriji koja je postala isuviše mala za nju. Dodžson predstavlja njenu klaustrofobiju i užas scene tako što ju je nacrtao sklupčanu unutar oštrog ruba stranice, dok podiže kolena i poseže za suknjom, kao da pokušava da se "ugura" u mali prostor. Na drugim stranicama, prikazana je razjarena Kraljica srca koja vrišti na Alisu i "izlazi" iz margina.