Neće grom u koprive: Naučnici dokazali da smo bezbedniji ako smo mokri prilikom udara munje

Nevreme sa olujnim vetrovima, pljuskom i udarima groma i munje na našem podneblju najčešće se mogu dogoditi na proleće ili jesen, a ova prirodna nepogoda nije prijatna ni kada smo u kući, na sigurnom, a pogotovo kada se desi da smo na otvorenom. Međutim, jedna studija je pokazala da smo mokri do gole kože mnogo siugrniji, nego suvi.

Mokra koža nam može spasiti život u oluji

"Ukoliko ste napolju, a nema mesta na kome biste se sakrili, imati mokru kožu je mnogo bolje nego imati suvu, budući da voda stava zaštitni "film" koji vas štiti od udara munje", navodi Rene Mahts, autor studije koja je sprovedena na Univerzitetu Tehnologije u Nemačkoj. "Pronalazak bezbednog utočišta i sklupčavanje je veovatno još sigurnije", dodaje on.

Iako ovaj zaključak naučnika zvuči poprilično neverovatno, on se temelji na obimnom istraživanju, tokom koga se ispitivao uticaj udarca veštačke munje na 3D modelu ljudske lobanje. Ova studija je, po mišljenju drugih naučnika, toliko neverovatna da bi sa lakoćom mogla biti kandidat za Ig Nobelovu nagradu, koja se dodeljuje za neobična ili trivijalna dostignuća u nauci.

Studije pokazale da pokisle životinje imaju višu stopu preživljavanja

U članku u naučnom magazinu Sajentifik Riports, Mahts je objasnio i da su prethodno sprovedene teoretske studije sugerisale da mokra koža može smanjiti protok struje koji prolazi kroz ljudsko telo prilikom udara munje. Uz to, istraživanja su pokazala i da životinje mokrog krzna, koje se nađu na otvorenom, prema podacima, imaju višu stopu preživljavanja u slučaju udarca munje. Otuda se pojavila i ideja da se ova zakonitost testira i na čoveku.

Budući da nije bilo etički testirati ovako nešto na živom čoveku, Mahts i njegov tim kreirali su model ljudske glave sačinjen od 3 sloja, sa različitim sadržajem natrijum hlorida, ugljeničnih vlakana i grafita, kako bi se najbolje dočarala struktura (mozak, lobanja i skalp). Potom su putem elektroda u 3D model puštani elektrotalasi koji su odgovarali po jačini realnim udarima groma.

Rezultat je pokazao zanimljivu zakonitost, koja je potvrdila pretpostavku Mahts i drugih istraživača koji su učestvovali u studiji: pokvašena "glava" je doživela 12,5 posto niži prosečni stepen oštećenja tkiva usled protoka struje, i 32,5 posto manje specifične energije u "mozgu" u odnosu na uzorak koji je bio suv.