Sklapanje kataloga je bio skoro dve decenije dug, mukotrpan, detektivski rad, ali sada detalji o ogromnoj ličnoj biblioteci Čarlsa Darvina prvi put stižu do javnosti u celini.
"Ovo pokazuje koliko je Darvin bio ludo eklektičan. Postoji ogromno more stvari koje bi mogle biti isečci iz američkih ili nemačkih novina o patkama ili skakavcima. To je bio zabavni deo, ne knjige, već druge stvari... koje su sve zajedno učinile da nastanu teorije i publikacije koje svi poznajemo", rekao je Džon van Vaj, istoričar nauke na Univerzitetu u Singapuru koji je predvodio ovu ogromnu akciju.
Prethodni popisi Darvinove biblioteke pokrivale su samo oko 15 odsto onoga što je zapravo bilo u njoj, naglasio je Van Vaj. Nova lista pokazuje da je čuveni prirodnjak imao knjige iz brojnih naučnih oblasti i različitih tema, uključujući biologiju, geologiju, filozofiju, psihologiju, religiju, poljoprivredu, umetnost, istoriju i putovanja.
Van Vaj, rekao je da kolekcija pokazuje da Darvin "nije bio izolovana figura koja radi sam, već stručnjak svog vremena koji kao bazu ima sofisticiranu nauku i studije i znanja hiljada ljudi".
Katalog je dostupan na sajtu "Darvin onlajn" i sadrži 7.400 naslova, sa ukupno 13.000 komada, uključujući raznovrsne časopise, pamflete i recenzije. Projekat obuhvata virtuelnu rekonstrukciju biblioteke, zajedno sa 9.300 besplatnih linkova koji vode ka delima. Neke od knjiga datiraju iz Darvinovih školskih dana, kao što je "Istorija Engleske" Olivera Goldsmita iz 1821. godine, koju je dobio kao nagradu, a pronađen je i udžbenik o antičkoj geografiji direktora njegove škole.
Istraživači su ponekad koristili dokumente sa aukcija da bi utvrdili šta se dogodilo sa nekim delima i materijalima. Na primer, zapis o prodaji na aukciji otkriva da je Darvin imao kopiju članka iz 1826. godine ornitologa Džona Džejmsa Odubona, "Prikaz navika ćurolikog lešinara (Vultura aura), posebno u cilju širenja opšteg mišljenja o njegovom izuzetnom čulu mirisa".
Na aukciji 2019. godine pojavila se kopija romana Elizabet Gaskel iz 1880. pod nazivom "Žene i ćerke", u kojoj je zapisano: "Ova knjiga je bila omiljena Čarlsu Darvinu i poslednja je knjiga koja mu je čitana naglas".
U Darvinovoj kolekciji je pronađen i nemački časopis koji sadrži prvu poznatu fotografiju bakterija, a tu su i naslovi kao što su "Anatomija kokoške sa četiri noge" i "Epileptični zamorčići".
Niko, kažu poštovaoci dela Čarlsa Darvina, nije uticao na naše znanje o svetu prirode više od njega. Njegovo najpoznatije delo iz 1859. godine, "Postanak vrsta", postavilo je teoriju koja objašnjava kako je život na Zemlji evoluirao. Na njega se gleda kao na knjigu koja je promenila svet, koja je bila važna tada, a jednako je važna i danas.