U eksperimentu je učestvovalo skoro 40 odraslih dobrovoljaca, koji su bili podvrgnuti jednostavnom testu čitanja liste pomešanih cifara, u trajanju od 30 sekundi, pod postepeno opadajućim intenzitetom svetlosti.
Boje njihovih očiju su podeljene u plave ili smeđe kategorije, prema nedavno razvijenom vodiču za klasifikaciju. U grupi za ekperiment bilo je 25 ljudi sa nekom nijansom plavih očiju i 14 sa svetlosmeđim ili tamnosmeđim očima.
Rezultati testa su pokazali da su ljudi koji imaju plave oči mogli su da čitaju cifre sa zida pod znatno slabijim svetlom, od samo 0,7 luksa u proseku, dok je onima sa braon očima u proseku bilo potrebno minimalno osvetljenje od 0,82 luksa. Dakle, svetle oči su se bolje "snašle" u tami, zaključili su autori sa Univerziteta Džon Murs u Liverpulu.
Iako postoje brojne teorije o ulozi svetlijih očiju i s obzirom da je ova studija preliminarnog tipa, sa relativno malom veličinom uzorka, još uvek nije moguće definisati pravu evolutivnu ulogu svetlih očiju. Prema trenutnim rezultatima, autori pretpostavljaju da je gubitak pigmenta u očima potencijalno pomagao ljudima da bolje funkcionišu u mračnim okolinama, kako bi održavali svoje farme i zajednice.
Svako oko je vrsta "platna", koje je poprskano različitim količinama proteina, kao što je melanin. Veće doze proteina zatamnjuju oči, a kako se pigmentacija iscrpljuje, rasipanje svetlosti kroz providne slojeve oka daje im plavu nijansu.
Plave oči su rezultat genetske promene koja se dogodila odavno, a koja je danas prisutna kod stotina miliona ljudi širom sveta. Kao i mnoge druge evolutivne adaptacije, objašnjenje i razlog nastanka plavih očiju svakako je složeno. S druge strane, istraživanja su pokazala i da smeđe nijanse takođe imaju dobru stranu, jer su tamne oči povezane sa određenim zdravstvenim benefitima, kao što je manja učestalost oboljenja od raka i makularne degeneracije.