U digitalnom dobu, virtuelni asistenti kao što su kao što su Gugl asistent, Siri, Aleksa, postali su sastavni deo života, bilo da su na mobilnim telefonima, internet pretraživačima ili "smart" proizvodima u domaćinstvu. Ovi asistenti mogu da nam pomognu da tražimo informacije, podešavamo budilnike na telefonu, a sada je dokazano da mogu da utiču i na naše navike tokom kupovine.
Istraživači u Španiji su želeli da prouče kako ljudske osobine ovih asistenata mogu izmeniti percepciju korisnika o onlajn bezbednosti, tako da ih ohrabre da pomoću glasovne funkcije od asistenta traže da im obavi onlajn kupovinu. Tim je bio inspirisan prethodnim zapažanjem da, iako su digitalni asistenti sve više integrisani u naš svakodnevni život, njihova upotreba za kupovinu putem glasovnih komandi ostaje relativno neistražena.
"Ova tema je od značajna jer smanjuje distancu između tehnoloških inovacija i ljudske psihologije, nudeći uvid u to kako se glasovna tehnologija može učiniti privlačnijom i pouzdanijom", rekao je autor studije Giljermo Kalahora-Kandao, doktor ekonomije i poslovnih istraživanja na Univerzitetu u Saragosi.
Studija je uključivala onlajn anketu, u kojoj su učesnici još od ranije bili upoznati sa tehnologijom virtuelnih pomoćnika i konceptom kupovine glasom. Svaki učesnik je bio nasumično raspoređen da komunicira sa jednim od tri popularna virtuelna pomoćnika: Aleksa, Gugl Hrom ili Siri.
Slušali su audio snimke asistenata koji su čitali recenzije proizvoda, a zatim su im postavljana pitanja, kako bi se potvrdilo da obraćaju pažnju na sadržaj. Učesnici su izjavili da su se osećli sigurnije, kao i da su lakše prihvatili ideju korišćenja virtuelnih asistenata za kupovinu kada bi ovi digitalni uređaji pokazivali karakteristike više nalik ljudima, kao što je topao i prijateljski glas.
Što je više digitani asistent podsećao na čoveka, posebno u domen glasa, to je bila veća verovatnoća da će mu korisnici verovati.
Ovaj osećaj povećane bezbednosti bio je direktno povezan sa većom verovatnoćom korišćenja virtuelnih asistenata za buduću kupovinu, kao i za preporuku glasovne kupovine drugima. U suštini, studija je otkrila da što više možemo da se povežemo sa ovim pomoćnicima na ljudskom nivou, oni za nas postaju pouzdaniji i korisniji.
Međutim, studija ima određena ograničenja. Postoji mogućnost da bi rezultati studije bili drugačiji kada bi se korisnikov odnos sa virtuelnim asistentima posmatrao tokom dužeg vremenskog perioda. Autori su takođe istakli potencijal za dalje proučavanje kako različite vrste glasova mogu uticati na percepciju korisnika o sajber bezbednosti i na njihovo ponašanje u kupovini.
"Studija naglašava važnost razumevanja percepcije korisnika u svetu e-trgovine koji se brzo razvija, gde poverenje igra ključnu ulogu," smatra Kalahora-Kandao.
Autori dodaju da istraživanje takođe ukazuje na buduće mogućnosti za promenu dizajna interfejsa veštačke inteligencije, sugerišući da bi humanizacija tehnologije mogla biti ključna za njeno šire prihvatanje od strane korisnika, pa zatim i upotrebu u različitim sektorima, a ne samo u kupovini.