Magazin
Šta treba da znamo o vinu da bismo maksimalno uživali u njemu
Šta zapravo tražimo kada kupujemo vino? Neki traže poznato ime na boci, neke privlači estetika i dizajn etikete, a neki jednostavno traže najpovoljnije opcije, bez previše razmišljanja. Ipak, nauka je pokazala da ako bolje poznajemo vino koje konzumiramo, više ćemo uživati u ovom napitku, jer će naš mozak umeti da prepozna različite arome, teksture, gustinu... Šta treba da znamo da bismo maksimalno uživali u ispijanju vina?
Neki od nas se oslanjaju na preporuke drugih, neki su pronašli vino koje im godinama odgovara i ne menjaju ga, a neki biraju prepoznatljive brendove ili atraktivne boce. Međutim, mnogi od nas sebi nesvesno mogu da uskrate uživanje ukoliko ovo piće ne poznajemo dovoljno dobro.
Pre svega, moramo da se upoznamo sa osnovama. Unutar svake grupe vina postoji na stotine različitih sorti grožđa i stilova proizvodnje vina, a mogu se rasporediti u pet glavnih grupa:
Crno vino - Nepenušavo vino, napravljeno od crnog grožđa. Neke od važnih sorti grožđa crnog vina su kaberne sovinjon, kaberne frank, sira, merlo, malbek, grenaš i pino noar. Nijanse mogu biti od svetlo crvene, pa do skoro potpuno crne boje.
Belo vino - U belim vinima, ukusi se kreću od laganih do bogatih, a proizvedena su od belog i povremeno crnog grožđa. Neke od važnih sorti grožđa belog vina su sovinjon blan, šardone, rizling i sivi pino (pino grigio).
Roze vino - Roze je vino od crnog grožđa, sa kojeg se uklanja ljuska (koja vinu daje tamno crvenu boju). Roze se takođe pravi mešanjem belog i crnog vina, a najopularnije su i suve i slatke vrste rozea.
Penušavo vino - Penušavo vino može biti crveno, belo ili roze i varira od retkog i suvog, do bogatog i slatkog. Stil proizvodnje vina uključuje sekundarnu fermentaciju koja stvara mehuriće.
Desertno vino - Desertna vina uglavnom imaju slatki ukus, ali postoje i mnoga suva, jača vina, kao što je suvi šeri. Stil vinarstva podrazumeva pojačavanje vina žestokim alkoholnim pićima.
Temperatura skladištenja i serviranja
Penušava vina bi trebalo da se skladište u frižideru sat vremena pre otvaranja, pa zatim drže na temperaturi od 5 do 10 stepeni Celzijusa. Time će se sačuvati idealna količina njihove penušavosti. Nakon otvaranja, ostatak pića bi trebalo da se čuva u kofi sa ledom, sve dok se ne popije cela flaša.
Belo vino bi trebalo da se čuva na temperaturi od 7 do 14 stepeni. Dobro je zapamtiti: Što je vino svetlije, to se mogu služiti hladnija, dok hrastova bela vina mogu biti toplija, blizu 14 stepeni. Svetlo crvena i roze vina je idealno čuvati i servirati na temperaturi od oko 14 do 17 stepeni, a nikako manje od 12. Što više voća sadrži, to se može služiti toplije. Flašu ovakvog vina je najbolje čuvati u frižideru samo oko 30 minuta pre otvaranja, a ono se posle može ostaviti na sobnoj temperaturi, kako bi otpustilo sve arome.
Za crno vino mnogi smatraju da treba da se čuva na sobnoj temperaturi, ali je ipak preporučljivo da se malo rashladi. Od 17 do oko 20 stepeni je idealna temperatura za tamna i jaka vina, a ako je vino ipak previše hladno, preporučljivo je da se servira u toplijim čašama.
Koliko dugo može da traje otvoreno vino
Odgovor zavisi od vrste vina i uslova skladištenja. Za svako vino ukus se suptilno menja nakon prvog dana, jer počne da oksidira, pa je zbog toga važno da uslovi skladištenja budu prikladni. Kod otvorenog belog vina će voćne arome manje da se osećaju i većina ovih vina mogu ostati otvorena od 5 do 7 dana.
Što više tanina (biljnih polifenola) i kiselosti ima crno vino, to duže traje nakon otvaranja. Stoga, svetlo crvena sa vrlo malo tanina neće trajati tako dugo kao jaka crvena. Crna vina zatvorena čepom mogu stajati otvorena od 3 do 5 dana, na hladnom, tamnom mestu.
Roze vina mogu biti zatvorena u frižideru od 5 do 7 dana, dok šampanjac ili penušava vina brzo gube mehuriće nakon otvaranja. Dužina trajanja ovih vina zavisi i od načina proizvodnje, ali uglavnom traju od jednog do 3 dana, ako se čuvaju u frižideru. Što se tiče desertnog vina, što je ono slađe, to će duže trajati nakon što se otvori. Može da stoji otvoreno do 28 dana na hladnom i tamnom mestu.
Da li je vino pokvareno i da li je i dalje bezbedno za piće
Postoji nekoliko znakova da je flaša vina isuviše dugo stajala. Prvo što se može primetiti je promena u boji. Na primer, crno vino koje je nekada imalo crvene nijanse će postati smeđe, dok će belo vino dobiti svetlo narandžasti ton. Miris takođe može mnogo da otkriva: Većina vina će imati miris poput sirćeta, vlage ili jak miris oraha, prema portalu "Medikal njuz tudej".
Ako još uvek nije moguće proceniti da li je vino pokvareno prema izgledu i mirisu, onda možemo da ga probamo. Mali gutljaj je sasvim dovoljan da znamo da li se ukus znatno promenio i nema više prijatne arome kao sa početka, onda je verovatno pokvareno.
Ipak, konzumiranje malih količina vina kome je "vreme prošlo" ne predstavlja opasnost po zdravlje, ali doživljaj sigurno više neće biti prijatan. Postoje retki slučajevi trovanja, ali šanse su veoma male.
Kako da zaista "osetimo" vino
Mnogi od nas ne znaju koja pitanja sebi da postave kada probaju određeno vino, da bismo mogli da se skoncentrišemo na aromu i ukus, ali prema portalu "Bi-Bi-Si gud fud (BBC GoodFood)" neka od njih mogu biti:
Tekstura i gustina: Da li je napitak gust, da li je "praškast" ili više redak, skoro kao voda?
Ukus: Da li je vino slatko, da li to možemo osetiti na jeziku? Da li je previše ili nedovoljno slatko? Postoji li gorkih ili kiselih nota, da li se javljaju na početku ili kraju? Koliko dugo osećamo ukus, čak i kada završimo gutljaj/čašu? Možda se ukus menja u zavisnosti od dela jezika na kome se vino nalazi, da li mu hrana poboljšava ukus ili ga uopšte ne menja?
Temperatura: Da li se vino odmah u greje kada dodirne naše usne ili ostaje hladno?
Navedena pitanja možemo sebi postaviti bez obzira na vrstu vina koje pijemo, a ako želimo da unapredimo iskustvo, možemo da zabeležimo utiske, odredimo šta nam se dopalo, šta nije, tako da sledeće vino koje tražimo odgovara našem (novootrikvenom) ukusu i preferencama.
