Polarni, beli medvedi najčešće se hrane prstenastim fokama koje love na ledenim pločama Severnog ledenog mora, ali kako led nestaje zbog klimatskih promena i globalnog zagrevanja veliki broj belih medveda provodi sve više vremena na obalama, hraneći se ptičijim jajima, bobicama i travom, prenosi Bi-Bi-Si.
Međutim, život belih medveda na kopnu čini da oni brzo gube telesnu masu što povećava rizik od uginuća. Istraživači su koristili kamere montirane na ogrlice i GPS kako bi pratili kretanje i akcije medveda i na taj način došli do podatka da su medvedi prosečno gubili jedan kilogram dnevno.
"Polarni medvedi nisu smeđi medvedi koji nose bele kapute", rekao je koautor studije Čarls Robins iz Centra za medvede Univerziteta države Vašington. "Oni su vrlo, vrlo različiti."
Dva od tri medveda koji su se uputili u vodu, pronašla su leševe mrtvih životinja, ali su proveli samo kratko vreme jedući, jer su bili previše umorni od napora zbog potrage za hranom.
Polarni medved je postao simbol sve veće pretnje koju donose klimatske promene na Arktiku, ali stvarni uticaj globalnog zagrevanja na ovu vrstu je komplikovan problem.
Iako je tokom 1980-tih godina broj belih medveda opao, uglavnom zbog neodrživog lova, uvođenjem oštrije pravne regulative i zaštite ove vrste, broj jedinki je porastao, a globalno zagrevanje smatra se i dalje najvećom pretnjom za opstanak ove vrste kojoj su zaleđena prostranstva Severnog ledenog mora ključna za opstanak.
Medvedi koriste zaleđene površine Severnog ledenog mora uglavnom u kasno proleće i rano leto kao lovište za prstenaste foke koje imaju visoku koncentraciju masti, ali zbog klimatskih promena sve je manje površina pod ledom.