Tradicija ispijanja kafe je na Balkanu i u okolnim zemljama, poput Turske, ukorenjena vekovima. Međutim, u zapadnoevropske zemlje ona je stigla čak tri veka kasnije, u drugoj polovini 19. veka. Upravo zahvaljujući Evropljanima se i kultura konzumacije ovog napitka promenila, i do danas zadržala.
Čaša vode koja se služila nije bila namenjena za piće
Danas u Srbiji i mnogim drugim zemljama postoji nepisano pravilo da se uz šoljicu okrepljujuće kafe uvek servira i čaša vode. Ali, to nije oduvek bilo tako - sve do kraja 19. veka kafa se posluživala bez vode, samo sa posudicom za šećer i kašičicom pored.
Međutim, evropskim damama iz visokog društva, koje su bile poznate po svojim manirima i prefinjenom ponašanju, nikako se nije dopadalo da nakon što dodaju šećer u kafu i promešaju ga, tako zaprljanu kašičicu spuštaju na tacnu. To je bio vrhunac nekulture!
Tada su se ugostitelji brzo dosetili da uz kafu služe i čašu vode. Ta voda bi služila da gosti u njoj isperu kašičicu, pa je tek onda vrate na tacnu. Tradicija se brzo ustalila među svim evropskim ugostiteljima i zadržala nekoliko godina.
Od vode za ispiranje kašičica do vode za piće
Ovaj ritual ispiranja kašičica, koji su osmislili ugostitelji koji su želeli ugoditi svojim gostima, ubrzo je zamenio drugi, jednako praktičan ritual. On se, za razliku od prethodnog, zadržao mnogo duže i "na snazi" je već više od 150 godina.
Sa uvođenjem prvih gradskih sistema vodovoda, kojima je tekla isključivo čista, izvorska voda, ugostitelji su došli na ideju da gostima pokažu da je voda koja se koristi za pripremanje kafe kristalno čista. Najbolji način za to jeste serviranje ledeno hladne vode uz samu kafu.
Danas, gde god da sednete na popijete jutarnju kafu, uz nju će vam konobari i bez posebnog naglašavanja doneti i čašu vode. Ovo se smatra dobrim manirom i pozitivnom praksom, koja pokazuje da je gost na prvom mestu, a njegovo zadovoljstvo uslugom prioritet ugostitelja.