Konzumacija brze hrane u trudnoći može uticati na zdravlje bebe
Žudnja za hranom, kako slatkom, tako i slanom, je sasvim prirodna za žene u drugom stanju, ali ono što je posebno važno jeste da obroci budu zdravi i izbalansirani, kako bi majci dali energiju, a bebi u stomaku - neophodne nutrijente. Iako se trudnicama često "progleda kroz prste" kada su njihovi zahtevi u pitanju, jednu vrstu hrane bi trebalo u potpunosti izbegavati u mesecima trudnoće.
Trudnice bi trebalo da izbegavaju brzu hranu
Osim što je masna i puna "praznih" kalorija, brza hrana poput burgera, pomfrita i krofni sadrži i brojne hemikalije koje se mogu odraziti na zdravlje buduće mame i njene bebe. Među najopasnijima jesu ftalati, koji se kriju u plastičnim činijicama ili folijama u koje je umotana brza hrana, a koji se "zalepe" za obrok prilikom pripreme i pakovanja.
Nataložene na površini sočnog burgera, slasne krofne ili rastvorene u piću posluženom u plastičnoj ambalaži, ove opasne mikročestice ulaze u organizam trudnice, a zatim se putem krvotoka proširuju organizmom. Na kraju krajeva, one, preko placente dospevaju i u telo bebe i njenu cirkulaciju, potencijalno prouzrokujući brojne zdravstvene komplikacije.
Prevremeni porođaj, autizam i druge posledice brze hrane u trudnoći
Usled toksičnih mikročestica ftalata, zdravlje bebe u majčinoj utrobi može biti značajno narušeno. Posledično, može doći i do prevremenog dolaska bebe na svet, koje je samo po sebi rizično, ali i različitih stanja poput autizma ili poremećaja pažnje, koji se mogu javiti već u prvim mesecima života.
Na kome leži odgovornost za ovo? Istržaivač Brenan Bejker u intervjuu za Njujork Post ističe da nije na trudnicama. "Treba da zahtevamo od proizvođača da trudnicama ponude zamene koje su zdravije i koje neće izazvati neželjene posledice. Ovo se odnosi kako na pripremu hrane, tako i na njeno pakovanje."
Naravno, i žene u drugom stanju bi trebalo da vode računa o tome čime se hrane i da što je viže moguće izbegavaju prerađenu i brzu hranu. Umesto toga, svoje obroke bi trebalo da baziraju na voću, povrću, mesu i žitaricama, po mogućnosti organskog porekla, koje će pružiti potrebnu energiju i hranljive materije.