Plovdiv, drugi po veličini bugarski grad, ponosan je na svoju reputaciju ležernog mesta. Ovaj zanimljivi grad sa preko 340 hiljada stanovnika funkcioniše na svoj način. Za razliku od Sofije i velikih gradova, gde sve deluje užurbano, ovde se odmah oseća promena tempa života - ljudi hodaju sporije, ne žure i izgleda kao da imaju više vremena.
U distriktu Kapani, opuštena atmosfera vlada u kafićima, na ulicama, gde se najčešće skupljaju mladi, razgovaraju, ležerno piju pića, proveravaju svoje telefone. U kafu pored džamije u centru grada, ljudi satima sede i pijuckaju svoju kafu. Čak su i mačke koje lunjaju ulicama deluju tako lenjo i opušteno.
Plovdiv i "aylyak" su u neraskidivoj vezi
Zašto je ovaj grad tako opušten i ležeran, pitaju se mnogi turisti? Lokalci će reći da je Plovdiv "aylyak". Ova reč se ne koristi van Plovdiva i pozajmljenica je iz turskog jezika. U prevodu znači besposlica, nered ili skitnica. Bez obzira na poreklo reči, u savremenom Plovdivu, "aylyak" je poprimio sopstveno značenje i podrazumeva nešto što se proživljava, a ne puki prevod reči. Podrazumeva da se nađe vreme za bližnje, za svoje prijatelje, prolaznike i da se sedne sa njima za doručak i da kroz izvesno vreme shvatimo da je vreme za večeru. U ovom gradu uživa se u svom okruženju, pojašnjavaju lokalci.
Hipsterski marketing ili ipak u Plovdivu vreme stane
U Sofiji su skeptični prema ovom fenomenu, doživljavajući ga kao ništa drugo do brendiranja grada ili hipsterski marketing. Ipak, stanovnici Plovdiva ne misle tako:
"Mnogi ljudi dolaze ovde da žive jer grad poseduje taj 'aylyak', kaže je Svetoslava Mančeva, antropolog koja u Plovdivu živi već 10 godina. Njena koleginica, Elitsa Kapusheva, koja je odrasla u Plovdivu, vratila se iz Berlina u rodno mesto i kratko kaže: "Berlin je bio dobar, ali nije imao 'aylyak'", prenosi Bi-Bi-Si-Travel.
Žitelji Plovdiva kažu da oni pronalaze vreme i prostor za sebe i prijatelje. Preporučuju da ako se nađemo u ovom nesvakidašnjem mestu, prošetamo njegovim ulicama, sedemo u neki kafić, naručimo tursku kafu i uživamo satima. Nije sve u vrevi velikog grada, niti u kupovini, trčanju da obiđemo sva mesta. Ima nešto u tom predahu koji nam može dati mnogo više nego što nam se čini.