Kada tražimo režim ishrane koji bi nam poboljšao zdravlje i pomogao u mršavljenju, lako nam je da se "izgubimo" u moru informacija o različitim dijetama i namirnicama na internetu. Sledeće dijete mogu da budu efikasne ako želimo da smanjimo telesnu težinu, ali imaju određene nedostatke na koje bi trebalo obratiti pažnju pre nego što se opredelimo za njih.
Keto dijete
Ketogena dijeta, takođe poznata kao keto dijeta, podrazumeva isključivanje skoro svih ugljenih hidrata iz ishrane, dok se dodaju velike količine masti i proteina u svaki obrok.
Drugim rečima, hleb, pirinač i testenine su potpuno isključeni, kao i slatkiši, čokolada i kolači, a čak su i mlečni proizvodi, voće i povrće ograničeni.
Pokazalo se da ova dijeta pomaže u gubitku težine i smanjenju nivoa šećera u krvi kod dijabetičara tipa 2, kaže za "Dejli mejl" dr Duan Melor, dijetetičar sa Univerziteta Aston u Birmingemu. "Prednost je u tome što sadrži malo šećera, a doprinosi osećaju sitosti zbog velike količine proteina."
Dijeta ima za cilj da natera telo da sagoreva masti umesto glukoze, kako bi dobilo energiju, a ovaj proces je poznat kao ketoza. Iz ovog razloga se keto dijeta često reklamira kao efikasan režim za smanjenje telesne težine. Pored toga, visok sadržaj masti može smanjiti apetit i pomoći pri gubitku težine.
Međutim, kao i mnoge restriktivne dijete, keto režim može biti veoma zahtevan i mnogima je teško da ga se strogo pridržavaju. Da bi se ketoza pokrenula, pojedinac treba da konzumira 75 grama proteina dnevno i maksimum 40 grama ugljenih hidrata.
Osim toga, naglo smanjenje unosa biljne hrane može dovesti do nedostataka potrebnih vitamina i minerala u ishrani, upozorava gospodin Hobson. Stručnjaci upozoravaju i da početne faze ove dijete takođe izazivaju neželjene simptome, kao što su glavobolja, umor i razdražljivost, a nizak sadržaj vlakana u ovoj ishrani takođe može uticati na varenje. Na kraju, s obzirom da ova dijeta ima visok sadržajem masti, u teoriji, može da poveća rizik od srčanih oboljenja.
Mesojed
Ova dijeta eliminiše biljke i podrazumeva samo hranu životinjskog porekla. Ovaj izuzetno restriktivan pristup, poznat kao ishrana mesojeda, potiče od verovanja da su naši preci uglavnom jeli meso i da današnja ishrana, koja je tipično bogata ugljenim hidratima, povećava rizik od zdravstvenih problema.
Ovaj režim na društvenim mrežama redovno promoviše psiholog Džordan Peterson, ali i lekari koji tvrde da ova dijeta može pomoći u lečenju anksioznosti, gojaznosti, dijabetesa, pa čak i artritisa.
Dijeta mesojeda je verzija keto dijete jer, ali bez ugljenih hidrata, pa telo će umesto toga efikasno sagorevati masti. Prednosti ishrane sa visokim sadržajem proteina uključuju osećaj sitosti koji dugo traje, jer je ovim hranljivim materijama potrebno više vremena da se svare nego ugljenim hidratima.
Ovde postoji potencijal za gubitak težina, ali stručnjaci smatraju da je ovaj efekat kratkotrajan. Dijetetičari ne preporučuju ovaj pristup, što verovatno nije toliko iznenađenje, s obzirom da jedine namirnice koje se u tom slučaju konzumiraju su samo meso, jaja i sir.
Pošto ishrana isključuje svo voće, povrće, žitarice i mahunarke, telu će nedostajati vitalni izvori vlakana, vitamina i minerala, što samo može dovesti do problema sa zdravljem. Osim što velike količine prerađenih životinjskih proizvoda mogu loše da utiču na creva, takođe mogu da povećaju rizik od raka.
Konzumiranje velikih količina mesa i mlečne hrane može dovesti do jedenja velikih količina zasićenih masti, što može povećati nivo holesterola i druge faktore rizika za srčana oboljenja.
Veganstvo
Veganstvo je jedan od najvećih zdravstvenih trendova u protekloj deceniji i ljudi širom sveta smatraju da je ovaj režim veoma dobar za zdravlje. Veganstvo podrazumeva odrucanje od svih vrsta životinjskih proizvoda (mesa, mlečnih proizvoda i jaja), uz konzumiranje puno voća, povrća, integralnih žitarica, mahunarki, orašastih plodova i semenki.
Pozitivna strana veganske ishrane je to što može biti zdrava, jer je bogata hranljivim materijama, prepuna vlakana, vitamina i minerala, ali ujedno predstavlja i dobar ekološki izbor.
Međutim, nedostatak je što je potrebno malo više planiranja da bi telo dobilo sve potrebne hranljive materije, poput vitamina B12, vitamina D, gvožđa, joda... Zato je važno da svaki obrok bude dobro osmišljen, a mnogi pokušavaju da nadoknade nutritivne nedostatke uzimanjem suplemenata, što možda nije najbolje rešenje na duže staze.
Oni koji žele da probaju ovaj režim ishrane moraju biti dobro diciplinovani i obazrivi, posebno ako u njihovoj okolini ne postoji mnogo veganskih opcija, da mešaju različite izvore proteina kako ne bi došlo do problema sa zdravljem... Takođe je važno obratiti pažnju na prerađene veganske proizvode (veganske kobasice, brza hrana, čokolade), jer oni mogu biti puni hemikalija, šećera, soli, masti...
Mediteranska ishrana
Mediteranska ishrana podrazumeva velike količine svežeg voća, povrća, mahunarki, zdravih namirnica za mozak, poput ribe i maslinovog ulja. Pokriva sve grupe namirnica, tako da ovu ishranu može primeniti bilo ko, a brojna istraživanja su pokazala da ovaj režim zauzima prvo mesto kada je u pitanju kvalitet hrane, zdravlje i osećaj sitosti.
Iako je neki smatraju dijetom, mediteranska ishrana se zapravo može primenjivati na duže staze, jer nije restriktivna kao prethodno navedeni režimi. Ova ishrana se godinama hvali i naziva "tajnom" koja stoji iza dugog i zdravog života Italijana i Španaca, to jest njihove niske stope gojaznosti i bolesti povezanih sa ishranom.
Mediteranski režim može da doprinese smanjenom riziku od srčanih oboljenja, nekih karcinoma i dijabetesa tipa 2, tako da mnogi dijetetičari preporučuju ovu dijetu.
Iako su sve vrste namirnica prihvatljive, otrebno je voditi računa da ne jedete previše testenine, hleba i rižota, već da se umesto toga odlučite se za žitarice i ječam. Takođe je važno izbegavati prerađeno meso (kao što je salama) i opredeliti se za svež riblji filet. Namirnice se mogu prilagoditi u zavisnosti od dostupnosti, ali je najvažnije da budu sveže i kvalitetne.