Gde bi u Sunčevom sistemu mogao postojati vanzemaljski život

Smatra se da su većina života na Mlečnom putu jednoćelijski mikrobni oblici života, poput bakterija na Zemlji, ali možda neki svetovi podržavaju složenije oblike života, kao što su biljke i životinje. Ovom zanimljivom oblašću se bavi astrobiologija, jedna od interdisciplinarnijih grana nauke, koja kombinuje biologiju, hemiju, planetarnu nauku i astronomiju, piše Sajans fokus.

Nedavni napredak u tri glavne oblasti podstakao je optimizam astrobiologa koji ističu da su na ivici otkrivanja prvih znakova vanzemaljskog života: ekstremofila, egzoplaneta i robotskog istraživanja.

Zašto su astrobiolozi tako optimistični u pronalaženju života van Zemlje

Ekstremofili

Što više učimo o mikroorganizmima na Zemlji, više smo iznenađeni neverovatnom prilagodljivošću života. Najizdržljiviji oblici života poznati su kao ekstremofili i otkriveno je da preživljavaju u nekim veoma negostoljubivim sredinama, naglašavaju naučnici.

Pronađeni su u vrućim hidrotermalnim otvorima, ispod ledeno-hladnih glečera, u kiselim bazenima vulkanske vode, duboko ispod Zemljine kore, pa čak i u zonama visokog zračenja. Ekstremofili ukazuju astrobiolozima o spoljnim granicama života i o tome kakva vanzemaljska okruženja bi mogla da budu naseljiva.

Egzoplanete

Pre 1992. godine, jedine planete za koje smo znali da postoje u celoj galaksiji bile su one u našem Sunčevom sistemu. Od tada, teleskopi su otkrili skoro 5400 svetova koji kruže oko drugih zvezda - ekstrasolarnih planeta ili egzoplaneta. Za astrobiologiju, najuzbudljivije egzoplanete su one male, stenovite, slične Zemlji. Ovo su potencijalno naseljivi svetovi i nudili bi najbolje šanse za vanzemaljski život. Naučnici se nadaju da bi u budućnosti svemirski teleskopi mogli da otkriju znake života - nazvane biosignature - u njihovoj atmosferi, kao što je prisustvo gasa kiseonika koji se oslobađa fotosintezom.

Istraživanje Sunčevog sistema zahvaljujući robotima

Tokom poslednjih decenija, napredak u robotici i sofisticiranost naučnih instrumenata učinili su svemirske sonde sve sposobnijima za zahtevna istraživanja. Svaki put kada "posetimo" neki drugi svet saznajemo ogromnu količinu podataka o njegovom okruženju, aktivnim procesima i istoriji - i uvek izazivamo čitav niz novih pitanja na koja treba odgovoriti, pičaju astrobiolozi.

Da li bi vanzemaljci mogu da "opstanu" na drugim elementima iz periodnog sistema

Za život na Zemlji neophodna je voda, sam život je organski, odnosno sagrađen od složenih molekula zasnovanih na atomima ugljenika. Za astrobiologe ima smisla da traže život za koji znaju da je moguć. Ipak, postavlja se pitanje da li je vanzemaljski život zasnovan na potpuno drugačijoj vrsti hemije? Na primer, u poređenju sa ugljenikom, silicijum nije ni približno tako dobar u formiranju stabilnih hemijskih veza i velikih, složenih molekula. Ali vanzemaljski život bi mogao da bude utemeljen na rastvaračima koji nisu tečna voda, a to bi možda mogao da bude amonijak.

Venera, Mars ili Titan - gde bi mogli da postoje vanzemaljci 

Venera

Površina Venere je pakleni pejzaž. Na njoj je topliji nego u pećnici zbog efekta staklene bašte guste atmosfere ugljen-dioksida.

Ali rana Venera je možda više ličila na Zemlju i postoji šansa da je bilo koji Venerin mikrobni život mogao da preživi migrirajući visoko u atmosferu.

Mars

Dok je moderna površina Marsa zamrznuta pustinja, koju su udarili ultraljubičasti zraci Sunca, smatra se da je pre oko 3,8 milijardi godina bila mnogo toplija i vlažnija. Postoje dokazi o drevnim jezerima, rečnim dolinama i možda čak i velikom okeanu koji pokriva severnu hemisferu.

Smatra se da su organski molekuli, gradivni blokovi života, takođe bili prisutni na površini Marsa, pa je možda Crvena planeta razvila sopstveni život. Svi mikrobi su verovatno odavno nestali na površini, ali mogu da prežive dublje pod zemljom.

Titan

Titan kruži oko Saturna. Oko severnog pola Titana otkrivena su velika jezera, ali su ispunjena tečnim etanom i metanom, a ne vodom. Još uvek je otvoreno pitanje da li bi život mogao da bude zasnovan na etanu, a ne na vodi.

Astrobiologija je uglavnom fokusirana na traženje znakova izdržljivog jednoćelijskog života u Sunčevom sistemu ili otkrivanje atmosferskih biosignatura na egzoplanetama.

Evropa

Evropa kruži oko Jupitera. Iako je površina tvrdo zamrznuti led, ispod nje je dubok okean tečne vode. Ključno pitanje za istraživanje Evrope je koliko je debela njena ledena "školjka"? I, da li bi bilo moguće da se ispod nje nađe neka vrsta podvodne sonde za traženje morskog života?

Enkelad

Ima hladnu, ledenu površinu i okean tečne vode ispod. Iako se smatra da je ovaj vanzemaljski okean prilično alkalni, i dalje bi mogao biti nastanjen za život.

Da li u galaksiji postoji složeniji život

Galaksija je veoma stara, a inteligentni život je mogao evoluirati na drugom naseljivom svetu mnogo miliona godina pre nas, i potencijalno se proširiti po celoj galaksiji. Uprkos više od 60 godina sporadičnih programa koji su slušali veštačke radio prenose ili tražili znake tehnoloških struktura, još uvek nisu pronađeni interesantni dokazi inteligentnog života.