Magazin
Koba, Otac naroda, Vasiljev, Semjonov: Koje je sve nadimke imao Staljin i zbog čega
Josif Džugašvili je kroz život imao preko 30 nadimaka. Neke od njih je nadenuo sam sebi, a neke su mu dali prijatelji, kolege i državnici drugih zemalja. Najpoznatiji je svakako Staljin, ali ni drugi nisu ništa manje upečatljivi.
Josif Visarionovič Džugašvili je jedna od ključnih figura 20. veka. Teško da bi se istorija SSSR mogla i zamisliti da nije bilo njega. Međutim, malo ko zna da je njegov put od običnog partijskog službenika do "vožda" i generalnog sekretara bio ispraćen brojnim kreativnim epitetima i nadimcima.
Koja je to "imena" koristio Josif Visarionovič dok nije postao Staljin, pa čak i nakon toga?
Koba - nadimak iz mladosti koji je smislio sam Staljin
Jedan od najpoznatijih nadimaka Staljina bio je Koba, a njegov nastanak se vezuje još za adolescentski period sovjetskog lidera. Ideja za ovaj nadimak inspirisana je istoimenim književnim likom koji je, kako bi istrajao u sopstvenim načelima morao da beži od vlasti i naroda. Kasnije, kada je odrastao i počeo da se uzdiže po karijernoj lestvici, ovako su smeli da ga zovu samo najbliži saradnici i uzak krug prijatelja. Za druge, on je bio Josif Visarionovič.
Učenik revolucije - preudonim koji je koristio dok nije došao na vlast
Početkom 20. veka, mnogo pre nego što je Josif Džugašvili došao na vlast i postao vožd, otac ili učitelj, njegovi saratnici u revolucionarnoj delatnosti su ga nazivali učenikom revolucije. Ovaj nadimak Staljinu se posebno dopadao, pa je i kasnije, već po stupanju na poziciju generalnog sekretara SSSR, s vremena na vreme i sam koristio ovaj naziv.
Staljin - da zvuči slično kao Lenjin
Staljin je postao Staljin zvanično 1912. godine. Par godina pre toga Josif Visarionovič je testirao na sebi i druge, slične nadimke, poput Solin, Salin, Soselo, Stefin. Međutim, postoji legenda da je Džugašvili, kada je birao sebi "prezime" odabrao Staljin samo zato što je zvučalo slično kao Lenjin. Da li je to istina, ili samo mit, niko sa sigurnošću ne može reći, ali - zvuči sasvim verodostojno.
Otac naroda - epitet francuskog porekla koji se brzo "primio"
Epitet Otac naroda pojavio se još mnogo pre nastanka SSSR, zahvaljujući francuskim kraljevima, Ludvigu XIII i Henriju IV. Upravo su njih u zapadnoevropskim zemljama tako nazivali. Staljinu je on "pripao" tek 1930. godine, i to zahvaljujući sovjetskim publicistima tog vremena. Ovaj naziv pratila su i javna pojavljivanja poglavara države: od 1935. godine u novinama su se redovno pojavljivale fotografije na kojima je Staljin okružen malom decom iz različitih krajeva Sovjetskog Saveza.
Vasiljev, Semjonov i drugi nadimci su se koristili iz bezbednostnih razloga
U vreme Velikog Otadžbinskog rata, Staljina su u pisanoj i usmenoj komunikaciji često nazivali i drugim prezimenima. Najpoznatija su bila Vasiljev i Semjonov. Prezime Vasiljev je generalni sekretar Staljin koristio i u službenim prepiskama za vreme pripreme kontranapada pod Staljingradom 1942. godine, dok je 2 godine kasnije on "magično" postao Semjonov. Razlog za takvu promenu identiteta bilo je podizanje bezbednosti na najviši mogući nivo i obezbeđivanje tajnosti deljenih podataka.
